Dugoročno osmišljen projekat realizovan u četiri ciklusa.
Osnovni cilj prvog projektnog ciklusa (mart – jul 2008) bio je unapređenje opšte informisanosti i edukacije žena sa i bez invaliditeta. Žene sa invaliditetom dobile su priliku da razotkriju oblike i vrste diskriminacije koristeći se kreativnom formom umetničke radionice. Kroz angažovano umetnička dela, autentičnim ženskim glasom izrazile su sopstveni položaj u društvu.
U naredna tri ciklusa, projekat je usmeren na tematiku ženske seksualnosti…:
Drugi ciklus bavio se temom ženskog tela. Kao rezultat kreativnih aktivnosti učesnica projekta nastaje video rad LIČNO + UNUTRAŠNJE + DRUŠTVENO + KLIMATSKO + ETERIČNO = MOJE TELO. Video sadrži autentične priče učesnica i njihove plesne/pokretne improvizacije čiji su elementi otkriveni tokom radionca. Video je dokumentarnog karaktera i predstavlja zabeležen društveni, istorijski i personalni trenutak kroz lične priče učesnica. Ciklus je okončan javnim performansom i izložbom fotografija žena sa i bez invaliditeta (21. decembra 2010).
Treći ciklus (septembar 2010. godine – februar 2011. godine) rezultirao je predstavom primenjenog pozorišta pod nazivom Zovem se Neizgovoreno, iznikloj iz serijala psiholoških i pozorišnih radionica usmerenih na detabuizaciju ženske seksualnosti. Kroz radioničarski rad učesnice projekta, žene sa i bez invaliditeta, izrazile su, kako svoj položaj, tako i spremnost za osvajanje ravnopravnosti. Ženska seksualnost, posebno seksualnost žena sa invaliditetom, predmet je ćutanja i poricanja. Umetnički izraz pruža mogućnost da se neizgovoriva seksualna iskustva pre¬poz¬naju, (re)defnišu, pri¬h¬vate, prob-lema¬tizuju i podele s javnošću. Najhrabrije među učesnicama stale sup red publiku da izgovore Neizgovoreno i da postave javni izazov predrasudama. Pozorišna predstava održavana je jednom mesečno u Omladinskom centru CK13, a završavala se otvorenim dijalogom sa novosadskom publikom. Predstavu je režirala Ivana Inđin ,a na sceni su bile Jelena Zdravković i Tanja Đurić.
Četvrti ciklus projekta realizovan je u formi psiholoških radionica namenjenih osnaživanju žena sa i bez invaliditeta, umetničkih i kreativnih radionica sa ciljem prikupljanja jedinstvenog materijala koji će poslužiti za pisanje dramskog teksta na temu seksualnosti žena sa invaliditetom, kao i kreiranju i distribuciji priručnika za rad na temu ženske seksualnosti.
Projekat podržavali: Mama Cash, Rekonstrukcije Ženski fond, Gradska uprava za kulturu.
