“Zakon priča o “dečijoj socijalnoj pomoći” i interpretacija administratora je da dečija socijalna pomoć neće biti uručena ako je usvajač osoba s invaliditetom… Znam za bar dva nedavna slučaja gde jedan od roditelja s invaliditetom ima oštećenje vida. Prvo su bili obeshrabreni od strane agencija za usvajanje, a kada je sila i uticaj iskorišten, popustili su.”
Kanchan Pamnani, advokatica i pravna zastupnica sa oštećenjem vida, Mombaj
Može li žena da usvoji dete u Indiji? Da li će moje godine (imam 41) ili invaliditet biti smatrani negativnim faktorima?
Po zakonu, prospektivni roditelji usvajači čije ukupne godine (tvoje i godine tvog bračnog para zajedno) iznose 90 godina ili manje mogu da usvoje bebe ili mladu decu. Samohrani roditelj koji nije stariji od 45 godina takođe može da usvoji bebe ili mladu decu. U slučaju starije i dece s invaliditetom, gornja starosna granica može biti fleksibilna u zavisnosti od prednosti slučaja. U bilo kom slučaju, moraš biti odrasla i razlika u godinama između tebe i deteta mora biti najmanje 21 godinu.
Ako tvoje brige nisu vezane za zakon, onda nema “idealnog” vremena da se postane majka. Možda se u tvom društvu češće vidi neko ko prvo dete ima u svojim kasnim dvadesetim godinama i sa kompletnom porodicom do 35. godine. Ipak, to ne znači da bilo šta što se razlikuje od toga nije ispravno. Zapravo, norme oko braka i dece se same mnogo menjaju i ono što je bilo pre 5, 10, ili 15 godina više nije tako. Žene se udaju kada one misle da je pravo vreme i imaju decu samo onda kada su spremne – bilo to rađanjem ili usvajanjem.
Slično, dok ne postoji zakonska granica koja sprečava osobu s invaliditetom da usvoji dete, možeš se suočiti sa stigmom. Agencije za usvajanje će možda pokušati da ti daju negativnu ocenu navodeći da nećeš biti u stanju da se brineš o detetu i njegovoj ili njenoj dobrobiti, ali nemoj da te to obeshrabri. Žena s invaliditetom koja je biološka majka brine o svom detetu, zar ne? Neki mogu da dovedu u pitanje kako ćeš moći da odgajaš dete s obzirom na tvoj invaliditet i asistenciju koja ti je potrebna. Opet, majke koje nemaju invaliditet često unajmljuju pomoć za brigu o svojoj deci.
S obzirom na tvoj invaliditet – i tvog partnera, ako ga on ili ona takođe ima – ljudi mogu praviti okrutne opaske kako uništavaš detetov život dodavanjem neželjenih “tereta” i “odgovornosti” u njegov ili njen život. To nije istina! Svaka majka je različita u načinima koje utiču na dete – neke su inteligentne, neke polemične, neke su profesionalne u svom poslu i imaju malo slobodnog vremena, a druge, kao ti, mogu imati invaliditet. Možda nećeš imati bezuslovnu podršku porodice, prijatelja i većeg društva na isti način kako drugi parovi imaju.
Slobodne žene, lezbejke i druge žene koje su viđene kao žene koje se ne uklapaju u društveni ideal womanhood – uključujući zaposlene žene – suočavaju se sa sličnim problemima. Čak i kada postoji podrška, odluka je često preispitivana. “Da li stvarno misliš da možeš da izađeš na kraj sa ovim? Da li si fer prema detetu koje ćeš usvojiti? Šta će ljudi misliti ako neudata žena ima dete?” Društvo se često zgrožava nad slobodnim ženama koje odluče da odgajaju decu, pod pogrešnim verovanjem da bez muškarca i žene porodica ne može biti kompletna. U realnosti, postoji mnogo različitih tipova porodica – zajedničke porodice, samohrani roditelji, gej roditelji – i sreća deteta ne zavisi samo od strukture porodice.
Odlukom da usvojiš dete, daješ njemu ili njoj brižnu majku i porodicu – tebe kao majku ne određuje tvoj invaliditet i niko ne treba da učini da se osećaš tako. Mnoge žene s invaliditetom su uspešno usvojile i odgajile decu i tako možeš i ti.
Moj invaliditet je genetski. Da li treba da usvojim bebu da izbegnem rađanje deteta s invaliditetom?
Možeš usvojiti dete koje nema invaliditet ako želiš, ali postoji par stvari koje treba da uzmeš u obzir. Iako imaš genetski invaliditet, ne mora da znači da će ga tvoja beba imati. Genetski invaliditeti mogu da preskoče generacije. Na primer, ako ti i tvoj suprug imate oštećenje vida vaša deca ga ne moraju imati. Popularni mit je da “invaliditet daje invaliditet”, ali to često nije slučaj.
Takođe, uzmi u obzir da tvoje usvojeno dete možda ima svoj set genetskih problema, koji možda hoće, ali možda i neće, se manifestovati u kasnijem životu. Ili tvoje usvojeno dete može da dobije invaliditet kasnije u životu, pa ako želiš da usvojiš da bi se osigurala da ćeš imati dete koje nema invaliditet, ne postoje garancije za to. Zapamti, ti si živela svoj život do sada sa invaliditetom – ko ili šta može da kaže da tvoje dete neće to moći?
(Izvor: http://en.wikipedia.org/wiki/Eugenics)
Mogu li da usvojim dete s invaliditetom? Ako mogu, o čemu treba da razmislim pre nego što donesem odluku?
Evo par stvari koje treba da uzmeš u obzir kada se radi o usvajanju deteta s invaliditetom. Postoje razni invaliditeti i svaki ima svoje izazove. Zato je važno da pažljivo razmisliš kojem bi tipu deteta bila najbolji roditelj i da budeš iskrena sa sobom u donošenju ove odluke. Na primer, možeš biti komforna sa detetom koje ima fizički invaliditet, ali biti nesigurna oko usvajanja deteta sa mentalnim invaliditetom. Ako razmišljaš da usvojiš dete koje ima invaliditet, važno je da se maksimalno informišeš o prirodi i ograničenjima invaliditeta. Provođenje vremena sa roditeljima koji imaju decu sa sličnim invaliditetom može biti od ogromne pomoći. Pokušaj da realistično proceniš sa čime možeš da se nosiš – emocionalno, fizički, finansijski i na svaki drugi način.
Ako razmišljaš da usvojiš dete s invaliditetom, nemoj to da radiš iz milostinje ili sažaljenja – dete s invaliditetom je jednako u stanju da vodi svoj i daje radost tvom životu kao i bilo koje drugo dete, pod uslovom da se nalazi u sredini punoj ljubavi i podrške.
Originalni tekst pripisuje se zajedničkoj inicijativi od strane Crea-e i Point of View
Link do originalnog teksta na engleskom: Adopting a child
Prevela: Vanja Orlović