Nasilje u porodici

Kategorije: NASILJE, Savetovalište SEKS POZITIVNI CENTAR

“Invaliditet može da znači da pričaš ili hodaš drugačije. Međutim, ne znači da zaslužuješ da budeš maltretirana ili zlostavljana. Može ti biti teže da se usprotiviš tome, ali moraš. Nasilje je takvo da ako ga ne zaustaviš prvi put, spojiće se sa drugim i trećim.”

Tim savetnica, SNEHA (Society for Nutrition, Education and Health Action)


Moja porodica me nikad ne vodi nigde sa njima i ako neko dođe kod nas zaključaju me u moju sobu. Osećam se užasno. Šta da radim?

 

Nisi sama. Mnoge žene s invaliditetom doživljavaju ovo od strane svojih natalnih porodica i porodica u koje su ušle preko braka. Postoji shvatanje da se nasilje u porodici odnosi samo na fizičko nasilje od strane muževa ili intimnih partnera, ali nasilje u porodici takođe uključuje ne-fizičko nasilje u formi emocionalnog zlostavljanja, kao i zlostavljanje koje žene doživljavaju od strane članova porodice, a ne samo muževa ili partnera.

Istraživanje sprovedeno od strane nevladine organizacije SNEHA 2011. godine u Mombaju pokazuje da je od skoro 400 žena s invaliditetom koje su učestvovale u istraživanju, 21% iskusilo neki vid nasilja – od strane muževljeve rodbine u slučaju udatih žena i članova vlastite porodice u slučaju neudatih žena. Oblici nasilja koji su prijavljeni uključuju izolaciju, odbacivanje, vređanje pred članovima porodice ili ostalih, kontrolu finansija, izazivanje hranom ili drugom negom i osnovnim potrebama ili pretnje kako bi se povinovale zahtevima porodice. Manje od polovine je nekome reklo za zlostavljanje, a samo 13% je potražilo pomoć.

Razgovor sa nekim o tvojoj situaciji je često prvi korak u rešavanju problema. SNEHA savetnica kaže: “Da li postoji neko kod kuće kome si draga ili neka osoba sa kojom možeš da komuniciraš? Treba da izneseš svoja osećanja, bol i patnju njima. Reci im da možda razumeš razlog za njihovo ponašanje, ali da oni ne razumeju koliki problem tebi to ponašanje predstavlja. Reci tom članu porodice da invaliditet nije bio tvoj izbor. Nagovori ih da pričaju sa ostatkom porodice u tvoje ime… Oni te ne mrze. Jednostavno imaju problem sa prihvatanjem ili se osećaju neugodno u vezi tvog invaliditeta, moguće zbog njihovog sopstvenog razmišljanja ili neukog ponašanja u društvu.

Ako nemaš nikog kod kuće sa kim bi mogla da razgovaraš seti se porodičnog prijatelja, ujaka ili tetke kojoj bi mogla da se obratiš. Reci im za svoj problem. Ako pričanje sa njima licem u lice nije moguće, pošalji pismo, e-mail ili bilo šta drugo čega se setiš. Druga opcija je da tražiš pomoć od nevladinih organizacija. Organizacije koje se bave nasiljem će ti pomoći da se nosiš sa problemom i takođe će posavetovati tvoju porodicu. U isto vreme, možeš da pokušaš da prihvatiš svoj invaliditet i razviješ pozitivan pogled prema sebi. Važno je da razumeš da nisi bezvredna ili nepoželjna. Postoji mnogo žena koje su se suočile sa nasiljem i mnoge su mu se suprotstavile. Prvi korak je da poradiš na svom samopouzdanju i prestaneš da se sažaljevaš. Nemoj da misliš da je ovo tvoja sudbina i da ne možeš ništa da uradiš povodom toga.”

Moj muž me konstantno sputava i govori mi da sam bezvredna. Prijatelj mi kaže da je to nasilje u porodici, ali ja ne znam. Da li je?

Nasilje u porodici je kriminalni prekršaj i može imati više oblika – od konstantnog kritikovanja, emocionalnih i verbalnih uvreda, uskraćivanja novca, sprečavanja u donošenju odluka kako da se potroši sopstvena plata, pritiskanja na posao ili ostajanja u kući, pretnje od napuštanja ili fizičkog nasilja, do samog fizičkog nasilja. Nasilje u porodici je retko jedinstven događaj i generalno uključuje kombinaciju više tipova nasilja tokom nekog vremenskog perioda. Nasilje u porodici je internacionalno priznato kao ozbiljno narušavanje ljudskih prava i nacionalno kao kažnjiv kriminalni prekršaj; nijedna žena – s invaliditetom ili bez – ne zaslužuje fizičko nasilje ili emocionalno zlostavljanje pod bilo kakvim okolnostima.

Ponekad, učestalo zlostavljanje čini da žena zaboravi da je donekle sposobna da uzme stvar u svoje ruke. Kolica te mogu sprečiti da fizički “odeš”, oštećenje vida može učiniti da se osećaš ranjivijom u nasilnoj situaciji, ili mentalna bolest može da znači da tvoja iznenadna nestabilnost može da preuveliča tvoje stanje. U svakom od ovih slučaja, treba da budeš spremna da prihvatiš da to što se dešava nije u redu i da pokušaš da promeniš to pre nego što ti ugrozi život. Iako je rasprostranjenost nasilja u porodici dobro utemeljeno, ponekad se i dalje smatra “privatnim” problemom između muža i žene – dok ne eskalira u smrt ili incident blizak smrti.

Ponekad žene koje se suočavaju sa nasiljem osećaju da je u nekim slučajevima nasilje opravdano ili da su “zaslužile”, zbog niskog samopouzdanja i socijalnih i kulturoloških uslovljavanja – iako su razlozi za bračno fizičko nasilje koje su navedeni često suludi, kao “previše soli u hrani”. U istraživanju sprovedeno od strane SNEHA na temu nasilja prema marginalizovanim ženama, 23% žena s invaliditetom koje su učestvovale su prijavile fizičko nasilje. Međutim 43% žena s invaliditetom su mislile da je neko fizičko nasilje prema njima opravdano, više od nacionalnih podataka za žene koje nemaju invaliditet. Žene s invaliditetom možda smatraju sebe kao nekoga ko “više zaslužuje” nasilje zato što su internalizovale socijalne pristrasnosti protiv ljudi s invaliditetom i imaju niži nivo samopouzdanja.

Moj suprug postaje sve više nasilan tokom godina. Šta mogu da uradim?

Fizičko nasilje vremenom može dovesti do ekstremnog oslabljivanja žene, u nekim slučajevima fatalnosti, pa je reagovanje na nasilje ključno, bilo to kroz konfrontaciju sa suprugom o tome šta se dešava ili traženje tuđe asistencije. SNEHA savetnica kaže: “ Ako u slučaju fizičkog nasilja razgovori i diskusije ne pomažu, onda se mora uključiti treća strana – bilo to savetovanje iz organizacije ili intervencijom SOS telefona. Muškarcima su date neke privilegije od strane društva koje ih vode da veruju da imaju moć nad ženama, posebno nad svojim suprugama. Na ovakvom razmišljanju mora da se poradi i zato je treća strana obavezna.

Koliko će se situacija poboljšati takođe zavisi od prirode partnera. Da li je bio nasilan od početka? Ili je dobio invaliditet koji ga čini nesigurnim i vodi ka ovakvom ponašanju? Možda se bes nakuplja iz činjenice da ne može da prihvati svoje stanje. Čak i tada, on nema pravo da te tuče ili iskaljuje frustracije na tebi. Savetovanje mu može pomoći da prihvati svoje stanje i zauzda svoj bes. Ako te tuče pod uticajem alkohola onda treba da ode u centar za rehabilitaciju.

U slučajevima emocionalnog zlostavljanja od strane partnera ne smeš da ćutiš, jer ono što se dešava je da oni misle da se žena treba tretirati isključivo tako. Reci mu da te njegovo ponašanje povređuje. Takođe, ponekad nakon zlostavljanja, tvoj partner može da iskaže njegovu neumiruću ljubav prema tebi. Može probati da se iskupi poklonima ili nečim drugim. Nemoj da te to zavara. Ako se stvari ne promene, zapamti da si zaštićena Aktom o nasilju u porodici 2005. Preuzimanje koraka protiv tvog supruga nije protiv tvoje kulture. Nemoj da te pritiskaju komentari poput, “On ima invaliditet i ti ga napuštaš”, ili “On te je prihvatio uprkos tvom invaliditetu i ti mu ovo daješ zauzvrat!”

Ako se tvoj partner ne promeni uprkos savetovanju ili merama policije, zapamti da možda treba da razmisliš o tome da se odseliš. Doneti odluku da izađeš iz braka može biti teško. Možda nemaš gde da odeš jer tvoja primarna porodica odbija da te podrži. Tu su nevladine organizacije i sigurne kuće. Možda želiš da ostaneš nezavisna sa samopoštovanjem u okolini koja je slobodna od zlostavljanja. Možemo ti predložiti opcije, ali na kraju, ovo je tvoj život i ti treba da odlučiš.”

Moj suprug kaže da je moja dužnost kao supruge da imam seks sa njim kada god on to poželi. Da li je to tačno?

Ne. Tvoje telo je tvoje i samo ti možeš da odlučiš šta ćeš da radiš sa njim, bez obzira na tvoj invaliditet. Nakon braka, tvoje telo ne postaje odjednom vlasništvo tvoga supruga. Imaš svako pravo da nemaš seks kada ne želiš. Ne radi se o tvojoj bračnoj posvećenosti ili njegovom bračnom pravu; prisiljen seks, čak i u braku, se zove silovanje po Aktu o nasilju u porodici 2005. To je podmukli deo nasilja u porodici, za mnoge udate žene posebno težak za razgovor.

SNEHA savetnica kaže: “U našem istraživanju zabeležili smo da 11% žena s invaliditetom doživljava seksualno nasilje od strane svojih intimnih partnera. Često, žene dozvoljavaju da se ovo nasilje nastavlja veoma dugo – ponekad godinama i decenijama. Kao žena, (s invaliditetom ili bez) treba da znaš da bez tvog pristanka on ne može ništa da radi sa tobom. Reci Ne prvi put kada proba da te natera. Ponekad se žene suviše boje da kažu ne. Misle da će ih muž tući ili ostaviti ih i otići kod druge žene. Pa zato misle “Dobro, reći ćemo im sledeći put”.

Uprkos osetljivoj prirodi, možda je intervencija treće strane ili savetovanje neophodno ovde – u mnogim slučajevima koren problema mogu biti različita očekivanja i shvatanja šta čini bračna prava ili manjak komunikacije između muža i žene. SNEHA savetnice kažu: “Možeš podeliti to sa nekim od članova tvoje porodice ili prijateljem. Kada to učiniš zapamti da ćeš morati da prikažeš isti scenario i nemoj da ublažavaš ništa. Ako im ne kažeš možda neće moći da ti pomognu.

Žene imaju razne razloge da kažu ne. Imali smo slučaj gde su i muž i žena imali invaliditet. Žena je imala potpuno oštećenje vida, a muž oduzetost. On je naveo milion razloga da ne radi, svi su se vrteli oko njegovog invaliditeta. Kada je našao posao, insistirao je na tome da bude blizu posla, jer nije mogao da putuje. Pa su tako skoro od kada su se venčali bili odvojeni jedno od drugog – muž u zasebnoj kući i žena u zasebnoj kući. Onda kada bi je on posećivao nakon svakog meseca, žalio bi se kako mu ne dozvoljava da imaju seks. Žena je rekla da ju je sramota i da se ne oseća komforno sa njim. Ipak, jedva ga je poznavala i bilo joj je teško da se odmah upusti u seks. Savetovali smo čoveka i rekli mu da ona mora da bude prvo komforna pored njega. Postoji mnogo drugih načina da je spremiš. Ne možeš direktno doći posle mesec dana i zahtevati seks.”

Moj suprug želi da ima seks na određene načine koji meni ne odgovaraju. Šta da radim?

Isto kao što imaš pravo da odbiješ seks, isto tako ne moraš da radiš sve što se traži od tebe ako ti to ne odgovara. Međutim, razmisli o tome zbog čega ti ne odgovara: Da li ti je bolno? Da li je zato što je u pitanju nešto što je u društvu viđeno kao “prljavo” – kao analni ili oralni seks? Ili uživaš u tome, ali ne možeš da budeš iskrena zbog religioznih ili kulturoloških tabua? Da li postoje stvari koje misliš da bi volela da radiš, ali ne možeš zbog socijalnih normi?

SNEHA tim savetnica kaže: “Treba da pokušaš da razgovaraš sa partnerom o seksu… Šta voliš, šta ne ne voliš i zašto sa tvojim partnerom. Ako nema komunikacije, ili ne pričaš ili pokazuješ lažni entuzijazam, partner će biti ohrabren i može početi da misli da je njegovo pravo da ti nameće svoje želje. Ponekad, zbog nedostatka (seksualne) edukacije, žene su neuke u vezi seksa. Imali smo klijentkinju koja je podelila sa nama da ju je njen muž grizao svaki put kada su imali seks. Ona je mislila da je to način na koji se seksualni odnos odvija. Kako nije znala ništa o seksu i reprodukciji, mislila je da je griženje potrebno. Onda smo joj dali osnovnu seksualnu edukaciju i rekli joj da je bilo šta što se njoj sviđa ispravno za nju i da šta god joj se ne sviđa, nije. Ne postoje standardizovane ispravne i pogrešne stvari u seksu. Žene imaju konflikt u svojim glavama. Njihovi muževi ih teraju na činove u kojima i one takođe uživaju, ali žele da se uzdrže od njih zbog kulturoloških i religioznih normi. Ako je ovo tvoj slučaj, onda moraš da rešiš taj unutrašnji konflikt. Samo onda možeš da odlučiš da li si primorana na seksualni čin koji je degradirajuć.”

Originalni tekst pripisuje se zajedničkoj inicijativi od strane Crea-ePoint of View.
Link do originalnog teksta na engleskom: Domestic violence
Prevela: Vanja Orlović

Podeli ovaj članak