Izvor: The Ultimate Guide to Sex and Disability, ed. Kaufman, Silverberg and Odette, 2003
Nikada neću izgledati kao žene sa reklama i postera i zbog toga se osećam jako loše.
Pridruži se klubu. Reklame koje vidiš i čuješ su dizajnirane da prodaju proizvode i zaključili su da je najbolji način za to da se smanji samopoštovanje žena. Izjednačavanjem određenih tipova tela i izgleda sa slikama sreće ili ljubavi, žene osećaju da moraju izgledati kao sa tih slika da bi bile zadovoljne ili voljene. Ženi s invaliditetom, ovo može postati još komplikovanije. Ne samo da dobijaš poruku koju sve ostale žene primaju (“tvoje telo nije lepo”), dobijaš i dodatnu – “tvoj invaliditet znači da nikada ne možeš biti lepa, tako da tebe ni ne uključujemo u našu ciljanu publiku.”
Ljudi koji postavljaju standarde u lepoti nisu zainteresovani da učine da se osećamo dobro same sa sobom, iako je mnogo lakše reći da ćemo ignorisati te standarde nego to i uraditi, važno je da se trudimo.
Upoznati se sa ili deliti iskustva o telima drugih žena je možda najbolji način da se shvati da slike ženskog tela koje viđamo oko nas imaju malo zajedničkog sa stvarnim ženskim telima, koja su realnija i lepša od modela sređenih u fotošopu.
Moje telo drugačije izgleda i funkcioniše. Mogu li se ikada ikome svideti?
Da, naravno da možeš i budi sigurna da nisi jedina koja sumnja u sebe. Nedostižni standardi fizičkog izgleda postavljeni slikama i porukama oko nas otežavaju svim ženama – s invaliditetom i bez – da vide da zapravo ne postoji veza između žudnje i “lepote” na način koji je definisana popularnom kulturom. Svuda oko nas su slike seksualno nadraženih žena sa naizgled “savršenim” telima – i one čine da mnoge od nas veruju da moramo izgledati kao one da bi postigle takvu ekstazu ili ljubav.
Međutim u realnosti, žudnja i seksualna privlačnost su mnogo komplikovanije nego što popularna kultura ili mediji žele da mislimo. Ostavi te slike i ideje sa strane na trenutak i razmisli o tome šta žudnja – kao fizički osećaj: lupanje srca i pulsiranje prepona – znači za tebe. Da li je to sjajna stranica magazina polugole osobe? Možda je pre blagi miris znoja nekoga ko sedi pored tebe u prevozu. Zvuk grmljavine. Osećaj u stomaku koji se javi svaki put kada te najbolji prijatelj uhvati za ruku. Privlačnost je višestruko poprište gde se čula spajaju sa sećanjem, mislima i seksualnim fantazijama – i ovi nametnuti standardi lepote možda nemaju apsolutno ništa sa tim.
Zar lepota ne treba da bude važan deo života? Ako su sve ove ideje o lepoti tako pogrešne, šta, ili ko, može ikada biti lep?
Ok, počni misleći o starijoj ženi koju voliš i poštuješ – to može biti tvoja majka, tetka, personalna asistentkinja ili školska učiteljica. Zamisli linije na njenom licu, dodir njene naborane kože ili njen blago hrapav glas. Da li je ona lepa? Šta je sa nekim od najenergičnijih, najstrastvenijih ili najprijatnijih žena s invaliditetom koje poznaješ? Možeš li osetiti lepotu tu, bez obzira na kosu koja opada, ostarelu kožu ili prostetičke udove? Sigurno da možeš. Izreka da “lepota leži u očima posmatrača” se previše koristi – ali to je zato što je tačna.
Društvo postavlja lažne standarde lepote, po kojima se žene s invaliditetom često grubo osuđuju. Međutim, prava tajna lepote nije Fair & Lovely krema, zaobljenije grudi ili savršeno prava leđa – nego da sama lepota nema definiciju, standarde i pravila. Ovo može biti teško za razumeti pošto su nam oči i čula istrenirana da vide određene tipove tela ili lica kao lepe. Mnoge žene s invaliditetom koriste online mesta, umetnost i pisanje da iskažu svoje ideje o lepoti. Na primer, blogerka Jamie sa sajta New Mobility koja je korisnica kolica, napravila je sajt koji se zove I Look Good Today na kom kači privlačne slike sebe uz modne savete. Na drugom blogu, Melina, umetnica koja ima skoliozu kaže da je uvek verovala da samo “savršeno” telo treba biti prezentovano u umetnosti, ali je počela da slika tela sa skoliozom … i otkrila da daje predivan tok telu. Ili pogledaj Bodies of Difference, gde Ashley koristi fotografiju da istraži veze između invaliditeta, seksualnosti, samopoštovanja i slike tela, proširujući ideje o tomo šta znači biti lepa.