Siguran seks

Kategorije: Savetovalište SEKS POZITIVNI CENTAR, SEKSUALNI ODNOSI

„Trenutno nisam u grupnoj podršci, ali bih volela da budem, da upoznam druge poput mene i učim od njih. Ovo nije kraj sveta, nije razlog da se odustane od naših nada i snova. Mi imamo kontrolu, ne bolest. Nikada mi nije bilo toliko prijatno sa samom sobom kao što je sada, barem za to sam zahvalna.“

Žena obolela od HIV-a, objavljeno na Avert.org


Šta ljudi podrazumevaju pod sigurnim seksom?

Siguran seks je često definisan protekcijom od neželjene trudnoće i seksualno prenosivih bolesti (STDs) uključujući HIV[1]. Ako imaš penetrativni seks sa muškarcem i on ejakulira svoju spermu u tebe, možeš da zatrudniš. Takođe, postoji mnogo infekcija i bolesti koje se mogu preneti vaginalnim, analnim i oralnim seksom sa muškarcem ili ženom. Dok su ovo sve važni elementi sigurnosti u seksualnoj situaciji, siguran seks takođe uključuje tvoje mentalno, emocionalno i fizičko zdravlje i sigurnost. To uključuje slobodu od nagovaranja (seksualnih činova koje ne želiš da izvodiš), znanje kako da izabereš i koristiš kontracepciju pravilno i upražnjavanje seksualne intimnosti sa obostranim pristankom i poštovanjem. Za više informacija o seksualnom zdravlju poseti ovaj sajt, a za kreativne i duhovite postere koji promovišu siguran seks poseti ovaj.

Kako da znam da li sam dobila seksualno prenosivu bolest?

 

Neke seksualno prenosive bolesti imaju simptome koji se lako identifikuju, a neke ne. Ako imaš nezaštićen seks (bez kondoma), najbolje je da redovno ideš na ginekološke preglede. Neke česte seksualno prenosive bolesti su:

Hlamidija. Većina žena nema simptome, ali indikatori mogu uključivati sekret lošeg mirisa, bolno uriniranje ili bol tokom penetracije. Ukoliko se ne leči, hlamidija može da prouzrokuje neplodnost.

Gonoreja. Oko 80% žena koje imaju gonoreju ne pokazuju nikakve simptome, ali simptomi mogu da uključuju žut ili zelen sekret iz vagine i bol prilikom uriniranja ili penetracije.

Herpes. Simptomi herpesa mogu da se ispolje u toku prvih par dana nakon dobijanja infekcije, ali se mogu pojaviti i do 20 dana kasnije. Indikatori herpesa su bolni čirevi ili rane u vaginalnom, pubičnom ili analnom predelu (ali takođe mogu da se razviju i na drugim delovima tela). Natečene genitalije, glavobolje, groznica ili iscrpljenost su drugi simptomi.

HIV (Human Immunodeficiency Virus). HIV može da se prenese analnim, oralnim ili vaginalnim seksom, kao i preko inficirane krvi (deljenjem igle ili preko transfuzije). Kada se osoba zarazi HIV-om, oseća se kao da ima grip, sa glavoboljama i groznicom. Nakon toga mogu proći godine dok se simptomi ne ispolje. Jedini način da se utvrdi da li neko ima HIV je preko testiranja krvi. HIV prouzrokuje AIDS, bolest koja slabi imuni sistem, čineći osobu podložniju bolestima i nekim tipovima kancera. Postoji mnogo tretmana za AIDS, ali ne i lek. Ukoliko sumnjaš ili si saznala da si HIV pozitivna, ovde možeš naći korisne izvore za ljude koji žive sa HIV-om.

Za listu čestih seksualno prenosivih bolesti, njihove uzroke i simptome idi na ovaj sajt.

Uzimajući u obzir moj invaliditet, koji oblik kontracepcije bi trebalo da koristim?

 

Postoji mnogo različitih oblika kontracepcije. Neki su korisniji ukoliko te brine neželjena trudnoća, dok su drugi bolji ako se brineš da ne dobiješ neku infekciju. U zavisnosti od tvog invaliditeta, moraš naći oblik kontracepcije koji tebi odgovara. Neki od često upotrebljavanih oblika kontracepcije su:

Kondom za muškarce. Nudi veoma dobru zaštitu od trudnoće i seksualno prenosivih bolesti. Ako ni ti ni tvoj partner ne možete da koristite svoje ruke, možeš naučiti kako da staviš kondom koristeći svoja usta. Moraš paziti da se ne pocepa, tako da je dobra ideja da prvo vežbaš na banani ili krastavcu.

Kondom za žene. Nudi dobru zaštitu od trudnoće i veoma dobru zaštitu od seksualno prenosivih bolesti. Ovo možda neće biti odgovarajuće ukoliko imaš ograničenu mobilnost ruku, ne možeš da dosegneš svoju vaginu, ne možeš da raširiš noge široko, ili ako dobijaš grčeve u mišićima gornjeg dela nogu.

Dijafragma i cervikalna kapa. Nudi dobru zaštitu od trudnoće i neku zaštitu od seksualno prenosivih bolesti, ali se teško može naći u Indiji. Ove metode možda nisu odgovarajuće ukoliko imaš ograničenu mobilnost ruku, ne možeš da dosegneš svoju vaginu, ne možeš da raširiš noge široko, ili ako dobijaš grčeve u mišićima gornjeg dela nogu.

Hormonalne metode (pilula, injekcija, pilula za jutro posle, flaster ili implant). Nudi odličnu zaštitu od trudnoće, ali nikakvu od seksualno prenosivih bolesti. Ako si ograničenih mogućnosti, ali aktivna i praktikuješ neki vid dnevnog vežbanja, možeš uzeti malu dozu pilule. Ako imaš epilepsiju, treba da uzimaš pilule koje sadrže samo progestin. Ukoliko imaš tumor dojke, ako si možda već trudna ili imaš težak menstrualni ciklus koji traje duže od 8 dana, ne bi trebala da koristiš nijednu hormonalnu kontracepciju.

Ne-hormonalne kontracepcijske pilule. Nude odličnu zaštitu od trudnoće, ali nikakvu od polno prenosivih bolesti. Popularna marka ovakvih kontracepcijksih pilula koja je lako dostupna u Indiji se zove Saheli.

Intrauterini ulošci (IUDs). Nude odličnu zaštitu od trudnoće, ali nikakvu od polno prenosivih bolesti. Ovo može biti nepogodno ako imaš poteškoća sa redovnošću svoje menstruacije, ograničenu mobilnost ruku, ne možeš da dosegneš svoju vaginu, ne možeš da raširiš noge široko, ili ako dobijaš grčeve u mišićima gornjeg dela nogu.

Dental dam. Koristi se pri oralnom seksu (vaginalnom ili analnom) sa ženom i nudi dobru zaštitu od seksualno prenosivih bolesti. Ako si osetljiva na lateks ili ako ne možeš da je nađeš (nisu tako česte u Indiji), iskoristi streč-foliju i stavi je preko dela na kom se izvodi oralni seks.

Sterilizacija. Podvezivanje jajovoda, ili sterilizacija, nudi odličnu zaštitu od trudnoće, ali nikakvu od seksualno prenosivih bolesti. Devojke i žene sa invaliditetom često moraju da idu na sterilizaciju, ili gore, histerektomiju (odstranjivanje materice) bez njihovog pristanka. Pogledaj poslednje pitanje u ovom tekstu za više informacija.

„Prekinuti snošaj“ (izvlačenje penisa pre ejakulacije). Nudi nepouzdanu zaštitu od trudnoće i jako malu zaštitu od polno prenosivih bolesti.

Kontracepcija za hitne slučajeve (pilula za jutro posle). Nudi varirajuću zaštitu od trudnoće u zavisnosti od toga koliko vremena prođe posle odnosa do uzimanja, i nikakvu zaštitu od seksualno prenosivih bolesti. U Indiji se zove i-pilula i lako je dostupna.

Medicinski Abortus. Nudi dobru zaštitu od trudnoće, ali mora biti obavljen na siguran način od strane licenciranog medicinskog stručnjaka. Ovo može biti nepogodna metoda ukoliko patiš od lošeg zgrušavanja krvi, uzimaš steroide koji sadrže kortikosteroide, ili patiš od hroničnog zakazivanja adrenalinske žlezde. Za detaljne i lako čitljive informacije o medicinskim abortusima poseti ovaj sajt.

Poseti ovaj vebsajt, on pruža informacije o invaliditetu i kontracepciji.

(Izvor: A Health Handbook for Women with Disabilities ed. Maxwell, Belser and David, 2007)

Moja ćerka ima mentalni invaliditet i doktor misli da bi joj trebalo ukloniti matericu zbog njene zaštite. Da li je ovo prava odluka?

 

Histerektomija – uklanjanje materice – nikad ne treba da bude početna opcija za „kontrolisanje“ devojaka i žena s mentalnim invaliditetom; treba biti razmatrana kao poslednja opcija u najređim okolnostima. U većini situacija, ono što histerektomija postiže, može biti postignuto na manje ekstremne načine – kroz kontrolu menstruacije, seksualnom edukacijom i upotrebom kontracepcije.

Postavite sebi prvo par pitanja. Od čega pokušavate da je zaštitite? Ako je briga seksualno zlostavljanje, uklanjanje njene materice će je samo zaštititi od jedne moguće posledice seksualnog zlostavljanja – trudnoće – ne od samog zlostavljanja. Slično, dok će je histerektomija sprečiti da zatrudni, tako će i ostala kontracepcija. Histerektomija se obično koristi kao medicinsko rešenje raznih stanja uključujući tumor materice, cerviksa ili jajnika, abnormalnog vaginalnog krvarenja ili hroničnog karličnog bola – njena primarna upotreba nije kontracepcija. Da li si za histerektomiju zato što misliš da ona neće moći da se snađe sa svojom kontracepcijom? Da li vidiš ovo kao trajno rešenje povezanog „problema“ da neće moći da se brine o detetu ako zatrudni? Zašto ne bi razmotrila da je opremiš sa drugim oblicima kontracepcije koje će ona moći da koristi?

Istraživanje ukazuje da žene s mentalnim invaliditetom mogu da vode produktivne živote uz podršku i lečenje, imaju potencijal za zaposlenje i često mogu da se oporave i nastave sa dnevnim aktivnostima.

Kada se to uzme u obzir, verovatno je da će tvoja ćerka moći da se nosi sa nekim metodama kontracepcije. Intrauterini ulošci, injekcije, ili hormonalne kontracepcijske pilule (sve dok nije na lekovima za epilepsiju) sve su to efektivne metode kontracepcije koje zahtevaju malo ili nimalo upravljanja sa njene strane. Da li se brineš da ona nikada neće moći da odgaja dete? Mnogo žena s mentalnim invaliditetom imaju kapacitet da uspešno neguju i odgajaju decu.

Opremi je informacijama koje su joj potrebne oko kontracepcije i roditeljstva da bi joj pomogla da donese dobre odluke.

Neke porodice – na primer, ostareli roditelji kojima je sve više teško da brini o svojim ćerkama – mogu videti histerektomiju kao najbolju opciju s obzirom na njihove okolnosti. Na primer,  neke devojke sa višim stepenom mentalnog oboljenja mogu biti toliko duboko uplašene svoje menstrualne krvi da lekovi i profesionalni tretmani ne mogu pomoći. U takvim slučajevima, roditelji mogu pomisliti da njihova ćerka neće moći da se nosi sa tom mesečnom traumom sama.

Mnoge porodice razmatraju histerektomiju za svoje ćerke zato što ona deluje kao najlakši vid „kontrole“. Opcija histerektomije može biti korisna za porodicu, ali koja je cena po nju? Odstranjivanje materice ne samo što oduzima njenu mogućnost da ima decu u budućnosti, nego može da ima neželjene efekte koji uključuju depresiju, anksioznost i gubitak pamćenja. Umesto što misliš o njoj kao o nekome koga treba „kontrolisati“, misli o njoj kao celom ljudskom biću sa kapacitetom da voli i neguje. Uključite svoju ćerku u donošenje odluke koliko god to bilo moguće.

Ako moraš da doneseš odluku umesto nje, uradi to samo ako ona zaista nije u mogućnosti da samostalno donosi odluke u ovoj oblasti. Moraš ozbiljno proceniti ozbiljnost/stepen njenog invaliditeta – da li je stvarno ekstremno kako misliš, ili ona ima neku sposobnost da shvata i obavlja druge kognitivne funkcije? Čak i ako generalno razume veoma malo, pokušaj da joj objasniš kakav uticaj histerektomija može imati, koristeći jednostavne metode komunikacije kao što su slike ili priče, pre nego što doneseš odluku. To je teška odluka i svi je donose na osnovu svojih sopstvenih okolnosti. Pre nego što napraviš korak u ovom pravcu, misli o njoj kao o kompletnom ljudskom biću koje zaslužuje najbolji život koji može da ima.

1. Imajte u vidu da su sve informacije u ovom tekstu informativne prirode i ukoliko imate nedoumica u vezi sa pojedinim informacijama u tekstu, obratite se i konsultujte sa svojom lekarkom/lekarom.

Originalni tekst pripisuje se zajedničkoj inicijativi od strane Crea-e i Point of View
Link do originalnog teksta na engleskom: Keeping it safe
Prevela: Vanja Orlović

Podeli ovaj članak