“Komuniciram sa prijateljima i rodbinom širom sveta. Biti u kontaktu sa ljudima je veoma važno za osobe koje koriste kolica. Iskušenje je u ovom stanju okrenuti se lakšem putu, biti u zagrljaju očaja i izolovati se … želim imati prijatelje ravne sebi. Mislim, oni bi rado uradili neke stvari umesto mene, ali ja to neću.“
Shannor Forbes, 67, osoba sa kvadriplegijom.
Ne volim izlaziti napolje. Šta da radim?
Počni sa postavljanjem pitanja sebi „ Zašto ne voliš izlaziti napolje?“ probaj istaknuti problem s kojim se suočavaš. Da li se osećaš neprijatno, neprihvaćeno ili ti nedostaje pouzdanje u socijalnom okruženju? Da li tvoje oklevanje dolazi od prošlih iskustava koja možda nisu bila pozitivna? Da li su te ljudi iz tvog okruženja učinili da se ne osećaš dovoljno dobrom, ili da se ne uklapaš? Jedan način da prevaziđeš prošlost jeste da razmišljaš o prošlim iskustvima u socijalnom okruženju. Priseti se pozitivnih aspekata u toj interakciji i gradi na tome.
Drugi način da prevaziđeš prošlost je da pitaš za pomoć. Ako se osećaš ranjivom u socijalnim okolnostima, pitaj prijatelja/prijateljicu ili rođaka/rođaku da ide sa tobom. Ako imaš osećaj da propuštaš vizuelni, verbalni ili drugi socijalni znak, pitaj prijatelje da ti pomognu da interpretiraš ove socijalne znake, na primer, kako da se obučeš, jedeš ili ulaziš u interakcije u određenim situacijama. Nadajmo se, ovo će lako ukloniti tvoju nelagodu u ovakvim situacijama i daće ti pouzdanje da im prisustvuješ.
Ako si stekla invaliditet kasnije u životu, možda postoje stvari koje si mogla ranije koje ne možeš uraditi sada na isti način. Na primer, ići u kupovinu, tržni centar ili bioskop može biti nešto drugačije iskustvo: ranije bi jednostavno ušla unutra, a sada ćeš to uraditi na drugačiji način, koristeći kolica. Dobra stvar je da ti i dalje možeš ići na ista mesta na koja si i ranije išla, bez obzira na tvoj invaliditet. Možeš da uradiš gotovo sve što si i ranije radila, samo na drugačiji način.
Kao i svi drugi, i ti imaš pravo da upoznaješ ljude. Gledaš film, jedeš napolju i uživaš u sebi. Ne dozvoli da ti oklevanje stane na put. Putevi i mesta mogu biti nepristupačna, ljudi povremeno mogu biti neprijateljski, ili grupe mogu biti zastrašujuće. Pa šta? Dobićeš veoma malo izbegavanjem spoljašnjeg sveta, a ono je iskustvo koje se ne propušta!
Nemam veliki krug prijatelja. Kako i gde mogu upoznati nove ljude?
Imati veliki krug prijatelja nije uvek neophodno. Međutim ako ih želiš više, postoje stvari koje možeš uraditi. Zbog tvog invaliditeta, možda će ti biti zastrašujuće da priđeš ljudima. Počni sa malim koracima. Nasmej se ljudima kraj kojih prođeš u tvojoj zgradi, radnom mestu ili fakultetu. Započni razgovor sa ljudima koje svaki dan srećeš, čak i ako je to osoba koja ti donosi mleko ili pomaže u domaćinstvu. Ako si studentkinja nateraj se da učestvuješ na časovima. Načini kratak poziv ka nekom koga znaš, samo radi čavrljanja. Uključi se u interakcije sa niskim rizikom u kojim se verovatno nećeš suočiti sa odbacivanjem. To će pomoći u izgradnji tvog samopouzdanja da priđeš drugima. Potom počni da širiš svoje društvene opcije. Priključi se grupi ili kursu hobija – kao što je plesanje, slikarstvo, kulinarstvo – gde ćeš upoznati ljude. Internet, uključujući sajtove socijalnih mreža (poput Facebook-a, Twitter-a itd.) je takođe popularan način da se povežeš i spijateljiš – i mesto gde invaliditet ne mora biti toliko velik kamen spoticanja.
Obožavam žurke, ali ne idem misleći da ću biti prepuštena sama sebi.
Ako voliš žurke ili želiš da ih doživiš, jednostavno idi. Zapamti tajna je u tome da odbaciš strah i inhibicije. Ako si korisnica kolica, uredu – pomeraj tvoje funkcionalne delove u ritmu muzike. Ako imaš oštećenje vida, uredu – ne brini da li igraš poput drugih. Ako imaš oštećenje sluha i ne možeš čuti muziku, i to je uredu – prati ritam tuđih nogu. Ti to možeš ako hoćeš.
Pored igranja, tu su takođe i hrana, pića i igre. Uuups! Nisu napravili igru imajući te na umu. Možeš brzo naći rešenje da si učiniš igru dostupnom ili jednostavno traži da imaš partnera u igri. Ako drugi ne načine prvi korak, učini ga ti. Možda, samo ponekad to neće funkcionisati, ali to te ne može sprečiti u pokušajima, zar ne?
Nećeš biti prepuštena sama sebi ako ti odlučiš da se uključiš. U početku, malo ćeš se osećati neprijatno, ali ako istraješ, postoji velika šansa da budeš prihvaćena – i uključena – takva kakva si.
Zar neće drugi misliti da sam teret dok se oni zabavljaju?
Uvek imaj na umu iako imaš invaliditet, ti si mnogo više od tvog invaliditeta.Ti si više od svojih kolica ili svog belog štapa. Šta ljudi vole kod tebe? Šta ljudi hvale kod tebe? Koje aspekte voliš kod sebe? Tvoj smisao za humor? Tvoju inteligenciju? Tvoju sposobnost da saslušaš? Svaka osoba ima pozitivne osobine ličnosti koje ih čine omiljenim kod drugih. Ti si svoj čovek i drugi će te voleti takvu kakva jesi.
S obzirom na svoj invaliditet, drugi znaju da ti je možda potrebna pomoć. Bez obzira na to, postoji tanka linija između tražiti pomoć i ponašati se kao teret. Možda ćeš se osećati kao da imaš pravo na neke koncenzuse ili dodatnu pažnju i brigu zbog tvog invaliditeta. Naravno, imaš pravo na osnovnu asistenciju, ali ne da i da budeš beba u grupi. Ako se ponašaš kao teret, ljudi će te tako i doživeti. Imaj ovo na umu dok se trudiš da uspostaviš ravnotežu.
Originalni tekst pripisuje se zajedničkoj inicijativi od strane Crea-e i Point of View
Link do originalnog teksta na engleskom: Socialising
Prevela: Vanja Orlović