Seksualno uznemiravanje

Kategorije: NASILJE, Savetovalište SEKS POZITIVNI CENTAR

“Pre sam mislila da me muškarci uznemiravaju, jer ne mogu da vidim. Međutim, kada sam pričala sa drugim prijateljicama koje imaju oštećenje vida i sluha, došla sam do zaključka da se sve žene suočavaju sa tim. Stim da smo mi sa oštećenjem vida podložnije. Onda sam shvatila da treba da budem samouverena, jaka i da koristim svoj smisao za humor u takvim situacijama. To je način kako se izboriti i reagovati.”

Vanita, 40, žena s oštećenjem vida.


Imam oštećenje vida. Dok mi pomaže da pređem ulicu, osoba se ponekad očeše o mene. Neprijatno se osećam. Šta treba da radim?

U javnom prevozu na primer autobusima i vozovima, žene često dožive da se muškarci češu o njih ili da ih osete. Na ulicama takođe, žene izveštavaju da su praćene, da bulje u njih, pipaju i izložene su neželjenim i uznemiravajućim nepristojnim primedbama i radnjama. Postoje razne forme seksualnog uznemiravanja, koje su kriminalno delo.

Seksualno uznemiravanje na javnim mestima i na ulicama je čest fenomen koji nije nužno povezan sa tvojim invaliditetom. Kako god, možeš se osećati na gubitku kako da reaguješ zbog svog invaliditeta – pazi, čak i žene bez invaliditeta se suočavaju sa istim problemom! Konsultantkinja Snehal iz Mombaja – nevladine organizacije Akshara kaže: „Imali smo fokus grupu sa ženama s oštećenejm vida. Mnoge su prošle kroz isto iskustvo. Jedna od njih koja je ispričala ovaj incident rekla je da ona nije ništa uradila. Sve su se one osećale neprijatno, ali su ćutale. Ja bih rekla, u takvim situacijama, uvek je bolje reagovati nego ostati nema. Možeš reći osobi da skine svoju ruku sa tebe. Pričaj glasno, tako da ljudi pored mogu to da čuju. Neko će doći da ti pomogne. Ako ne, bar će prolaznici znati šta je čovek uradio. Na kraju krajeva, možeš vrištati u pomoć.”

Možda ti treba pomoć pri prelasku prometne ceste, ali to ne znači da treba da prihvatiš uznemiravanje od onih koji ti ponude „pomoć”. Uzmi pristojnu kontrolu nad situacijom ako možeš i postavi svoje granice. Možda bi mogla da kažeš osobi kako hoćeš da te vodi, držeći jedino tvoj štap ili tvoj lakat. Odbij pomoć koja ti nije potrebna čak i ako dolazi iz najboljih namera. Imaj samopouzdanja i budi asertivna, sledi svoje instinkte i budi sigurna da si ti u pravu.

Moja ćerka je pošla na koledž i ja sam zabrinuta da će je ljudi iskoristiti, jer je ona korisnica kolica. Kako da joj pomognem da bude sigurna?

Tvoja zabrinutost je apsolutno razumljiva. Istraživanje potvrđuje da je seksualno uznemiravanje rasprostranjeno na koledžu u različitim delovima Indije [1]. U ovom istraživanju, 61.7 % studentkinja koje su intervjuisane rekle su da imaju lično iskustvo seksualnog uznemiravanja na njihovim koledžima, da li od strane profesora, drugih ne profesorskih osoba ili od strane samih studenata.

Mnogi studenti ne znaju šta da rade kada profesor počne seksualno da se ponaša prema njima, ni u slučaju kada on gleda u njih ili neki deo njihovog tela, pravi sugestivne primedbe, praveći se da je do njih došlo slučajno, ili traži seksualne usluge. Oni su često previše uplašeni da se otvoreno ovom suprotstave jer se boje slabih ocena na testu ili da će pasti ispite. Studenti su takođe izvršioci: buljeći, dobacujući neprijatne komentare, češući se ili trljajući se o, provaljivanje šala sa seksualnom konotacijom, ili zviždanje – sve nedobrodošle radnje koje čine da se žena oseća neprijatno su uključene u definiciju seksualnog uznemiravanja.

Glavni problem je što ponekad žene i muškarci imaju problem da naprave razliku između flerta, seksualne pažnje i uznemiravanja. Bolivudski filmovi često prikazuju da heroj zviždi ili prati heroinu po studentskom gradu, pogrešno nazvano „očijukanje“. Ovo može dovesti do toga da neki muškarci pomisle da je to način da izraze svoja interesovanja. Međutim, za žene, ovo može biti iskustvo terora i često spada u kategoriju seksualnog uznemiravanja. Strah od ovoga ne može držati ženu podalje od koledža ili uživanja u njihovom kampusu! Ključno za ženu je da identifikuje šta je za nju neželjeno ili nedobrodošlo i prepoznati to kao seksualno uznemiravanje.

Biti korisnica kolica ne povećava niti smanjuje šanse tvoje ćerke da bude seksualno uznemiravana, ali to može ograničavati način na koji će reagovati – zbog njene ograničene pokretljivosti bežanje možda neće biti opcija. Pričaj sa njom o alternativnim načinima reagovanja u takvim situacijama, ili da bar bude sposobna da prepozna takvu situaciju. Ostavi otvorene kanale komunikacije za nju i ohrabruj je da priča o bilo kojoj takvoj uznemirujućoj situaciji sa tobom ili njenim prijateljima/prijateljicama. Tvoja ćerka treba da zna da ona može da se suprotstavi nasilniku, budi jasna i glasna o njenom nezadovoljstvu i da si ti uz nju.

Ako je uznemiravanje ozbiljno i trajnije može pristupiti Womens Development Cell njenog koledža i podneti formalnu (pisana forma) ili neformalnu (anonimnu) žalbu odgovarajućem odboru. Ako joj je hitno potrebna pomoć, može pozvati tebe, prijatelja/prijateljicu kome/kojoj veruje ili sos telefon za žene i decu. Tvoja podrška je od ključnog značaja za jačanje njenog verovanja da se ona može efektivno nositi sa mogućim slučajevima seksualnog uznemiravanja na koledžu.

Imam oštećenje sluha. Moje kolege nastavljaju da pričaju između sebe i gledaju me na čudan način koji mi je neprijatan. Šta da radim?

Žene s invaliditetom često se suočavaju sa „dvostrukom diskriminacijom“ – kao žene i kao osobe koje žive sa određenim invaliditetom. Možda želiš da razmisliš o izvoru diskriminacije sa kojim se suočavaš: da li je tvoj identitet kao žena ili tvoj invaliditet? U oba slučaja, ako ti to izaziva nelagodu i ima uticaj na tvoju produktivnost i blagostanje na poslu, moraš ga se rešiti. Ako osećaš da je uznemiravanje zbog tvog invaliditeta, pokušaj da pričaš sa njima. Možda oni to ne rade namerno i možda će stati kada im ti jednom objasniš svoju perspektivu. Deleći svoja osećanja sa kolegom može pomoći; možeš zatražiti od kolege da bude sa tobom kada se konfrontiraš onima koji ti prave problem.

S druge strane, ako je ponašanje seksualno i uvredljivo za tebe, treba tome drugačije da priđeš. Seksualno uznemiravanje na radnom mestu često doživljavaju radne žene širom gradova i po sektorima: Sanhita, nevladina organizacija iz Kalkute, procenjuje da 35 posto žena u formalnim sektorima u Kalkuti se suočila sa nekim oblikom seksualnog uznemiravanja, nevladine organizacije Hengasara Hakkina Sangha iz Bangalora i Sakshi iz Nju Delhija otkrili su da je to širom rasprostranjeno u tim gradovima (do 49 posto) i da je stvaran broj daleko veći nego što ankete pokazuju. 1997. godine, Vrhovni sud Indije doneo je Vishakha uputstvo koji prepoznaje tu realnost i čini obavezne sve kancelarije da imaju mehanizme da se izbore sa tim.

Praćenje osobe, zurenje, preblizo stajanje, neželjeno trljanje, milovanje ili dodirivanje, pravljenje sugestivnih facijalnih ekspresija i gestova, obećavanje radnih beneficija u zamenu za seksualnu uslugu, ili pretnje da joj se profesionalno naudi ukoliko određene seksualne radnje ne budu preuzete sve je to seksualno uznemiravanje. Kritičan faktor je da li je ponašanje nedobrodošlo: uticaj uznemiravanja na primaoca je relevantniji nego namere nasilnika.

Konfrontirajući se nekom ko te uznemirava je uvek teško, ali oni koji su to uradili reći će ti da je govor o tome najbolji način da se to i zaustavi. Ako uznemiravanje ne prestane uprkos tvojim ponavljanim prigovorima, obrati se višem ili HR odeljenju. Ako je tvoja kancelarija ispunila Vishakha uputstvo oni će imati komitet seksualnog uznemiravanja gde možeš da podneseš žalbu. Korisno je imati detaljne podatke o slučajevima uznemiravanja (na primer, na dan X on je ostavio poruku na tvom stolu, ili pornografsku fotografiju, ili na dan Y on je napravio nepristojne gestove) koji će pomoći komitetu da sprovede svoju istragu. Ako takav komitet ne postoji, zalaži se za njegovo osnivanje. Alternativno, ti takođe možeš otići i u policijsku stanicu i uložiti žalbu na osnovu člana 354 i člana 509 IPC-a. Pridruži se nevladinoj organzaciji za pomoć ako je potrebno.

Muškarci često dobacuju „prljave komentare“ kada moja ćerka prolazi ulicom. Ona ima intelektualni invaliditet i mislim da njen govor tela privlači neželjenu pažnju. Kako joj mogu pomoći?

Ljudi koji imaju intelektualni invaliditet nalaze smisao sveta na kompleksnije i drugačije načine. Za njih, društveni signali i društveni protokoli mogu biti ekstremno izazovni. Roditelji žena s intelektualnim invaliditetom ponekad pričaju o teškoćama koje imaju u sprečavanju njihovih ćerki da se dodiruju ili izlaganju svojih delova tela u javnosti, iako je to učinjeno dečijom naivnošću. Šira publika može pogrešno razumeti ove radnje, ostavljajući ženu s intelektualnim invaliditetom ranjivijom uznemiravanju i zlostavljanju. Žena s intelektualnim invaliditetom može se takođe suočiti sa uznemiravanjem jer oni ne mogu da razumeju da su određene radnje seksualno uznemiravanje, ili nisu sposobne da to artikulišu ili prijave. Ili zbog toga što su one često svesno ili nesvesno naučene da budu poslušne i u skladu sa svim i svakim, i nije im data šansa da izraze sebe i ostvare svoju volju.

Ratnaboli Ray, radnica na polju mentalnog zdravlja iz Anjali fondacije, kaže: „Prva stvar koju treba da uradiš je da kroz svoje reči i radnje kažeš joj da ako se nešto dogodi, uz tebe sam. Uz sve tvoje probleme, neuspehe, nevolje, uz tebe sam. Ovaj stav će ti pomoći da izmamiš informaciju iz nje. Roditeljima se često desi da uz sav protekcionizam, ako se bilo šta dogodi sa njihovom ćerkom, oni se naljute i počinju da je osuđuju. Ok, neželjena stvar se dogodila sa ćerkom, ali ne budite uplašeni, ne budite uznemireni. Ostanite uz nju. Jednom kad naučite i razumete šta se dešava sa vašom ćerkom možete preuzeti sledeće korake ili uključujući policiju, ili psihijatra itd. Počnite da je učite o dobrom i lošem dodiru i željenoj i neželjenoj pažnji. Da bi učinili učenje lakše za nju, možete čak i da odšetate sa njom do mesta gde su je obično maltretirali. Po vašoj reakciji ona će nežno pokupiti signale i razumeti šta treba da se radi u takvoj situaciji.

Moj/a perosnalni/lna asistent/kinja pomaže mi da se okupam, obučem, jedem itd. Ponekad dok obavlja određene zadatke dodirne me neprimereno. Osećam se veoma neprijatno, ali šta mogu da uradim?

Ponekad zadaci tvog/tvoje personalnog/ne asistenta/kinje mogu biti lične prirode koji se mogu doživeti kao nametljivi ako nisi navikla na to. Na primer, ako on ili ona menja tvoje pelene ili stavlja kateter, granice privatnosti mogu biti nejasne. Zapitaj se oko nekoliko pitanja da bi ti bila jasnija priroda tvoje neprijatnosti. Da li radnja (stavljanje katetera) izaziva osećaj neprijatnosti? Da li je dodir taj koji je nekako pogrešan? Da li je bio slučajan ili nameran? Da li se to dogodilo samo jednom ili se događalo iznova i iznova? Veruj svojoj reakciji. Ti ćeš biti u stanju da odgonetneš dobar dodir od lošeg. Ako je dodir nedobrodošao, onda je svakako prekršaj.

Ti prva moraš da komuniciraš o svojoj neprijatnosti sa svojim personalim/lnom asistentom/kinjom, ali način na koji to uradiš zavisiće od toga ko je. Ako je to zaposleni/a personalni/a asistent/kinja, možeš im objasniti kako želiš da budeš kupana ili oblačena i reći im da ne rade šta god su radili, a činilo te da se osećaš neprijatno. Ako ne možeš govoriti sa svojim/svojom personalnim/om asistent/kinjom, ili nedobrodošlo ponašanje se nastavi, popričaj sa nekim članom porodice kojem veruješ. Možda će biti mnogo teže da pričaš ako je personalni/na asistent/kinja neko od tvoje porodice; u tom slučaju pričaj sa članom porodice kojem veruješ. Oni ti mogu pomoći da staviš tačku na tu priču.

1.Kako je CREA feministička organizacija za ljudska prava sa sedištem u Nju Delhiju, Indija, u prevedenim tekstovima će se često susretati podaci koji su vezani isključivo za Indiju.

Originalni tekst pripisuje se zajedničkoj inicijativi od strane Crea-ePoint of View.

Link do originalnog teksta na engleskom: Sexual harassment

Prevela: Vanja Orlović

Podeli ovaj članak