Seksualni napadi

“Mislim da invaliditet naglašava naše osećaje ranjivosti i bespomoćnosti… Ne možemo se otarasiti našeg straha jer on živi u našoj glavi… Sve dok mi, kao žene, ne promenimo svoje stavove prema sebi, odbijemo da nosimo krivicu i odbacimo naš osećaj sramote, damo i primimo podršku od drugih žena; dok muškarci ne prestanu da koriste ženska tela kao ventil za njihov bes, silovanje će i dalje biti gore od restrikcija koje nam institucije postavljaju.”

Pisale žene s invaliditetom iz Women With Disabilities Australia (WWDA)

Da li ću zbog svog invaliditeta biti laka meta seksualnog napada?

Mnoge žene iskuse seksualni napad i silovanje. Iskuse ih od strane partnera, porodica, ljudi sa kojima imaju interakciju, ljudi koje jedva poznaju. Dokazi pokazuju da nema mesta, vremena ili određene situacije gde je seksualni napad manje ili više moguć. Međutim, određeni faktori kao što su nizak socijalni status, niska mogućnost za pregovaranje, neobaziranje na ženinu sigurnost u gradu ili strah od prijavljivanja zločina prema ženama, mogu učiniti žene više ranjivim.

Invaliditet je faktor koji može doprineti tome da žena bude više ranjiva napadu. The Ultimate Guide to Sex and Disability navodi da: “Generalno, malo je informacija dostupno o riziku za ljude koji žive s invaliditetom. Studije koje su sprovedene pokazuju da kod ljudi koji žive s invaliditetom postoji mnogo veći rizik od seksualnog zlostavljanja. Brojke drugih studija variraju, ali rizik kod žena s invaliditetom (međunarodno) je dva do deset puta veći nego kod ostatka populacije.”

Ako imaš oštećenje vida ili imaš limitiranu mobilnost, možeš biti više zavisna od asistenta/asistentkinje ili generalno, spoljne asistencije. Ta zavisnost može te učiniti dostupnijom. Na primer, asistent koji te kupa i oblači ima pristup tvom intimnom prostoru. Ako imaš oštećenje vida, tvoj vodič ima mogućnost da te dira. Ako imaš invaliditet to ne znači da moraš dozvoliti “neuslovni” pristup. Niko ne treba da te dira bez tvoje dozvole, uključujući tvog asistenta.

Tvoja situacija može te učiniti ranjivijom – ali ne ako si spremna da reaguješ. Znajući kako da pregovaraš i postaviš svoje granice, učeći proste mere samoodbrane, biti komunikativna u vezi bilo koje neugodnosti, biti pripremljena i spremna da reaguješ, sve ovo će ti omogućiti da se izboriš sa bilo kojom situacijom u kojoj se nađeš – bez obzira da li imaš invaliditet ili ne.

Da li mentalni invaliditet čini osobu lakom metom za zlostavljanje? Zašto? Šta se može učiniti povodom toga?

Kao bilo ko drugi, osoba s intelektualnim invaliditetom može da se suoči sa zlostavljanjem od strane poznanika ili stranca. Ljudi s intelektualnim invaliditetom imaju određene dodatne ranjivosti. Viđeni su kao lake mete, pošto se pretpostavlja da neće prepoznati ili shvatiti da su zlostavljani i da se njihovoj tvrdnji o zlostavljanju neće lako poverovati. Istraživanje u Odisha u Indiji 2004. godine pokazalo je da je 25% žena s intelektualnim invaliditetom bilo silovano. Percipiranje “lakog” izvlačenja sa seksualnim napadom može biti faktor koji stavlja devojke i žene s intelektualnim invaliditetom u rizik. Dodatno, žene u ovoj situaciji možda nemaju zaštitnu mrežu prijateljstava, porodice i kolegijalne podrške koje omogućavaju drugim ženama da kažu šta se desilo. Takođe, one možda zavise od brige individua ili institucija, od kojih neko iskorištava tu situaciju. Važno je da ljudi s intelektualnim invaliditetom imaju seksualnu edukaciju prikladnu njihovim godinama koja ne samo da uključuje biološke činjenice, nego ih uči da upravljaju i uživaju u vezama, donose odgovorne odluke i razlikuju dobro od lošeg. To pomaže ljudima s intelektualnim invaliditetom da prepoznaju kada neko pokušava da ih iskoristi, da se zaštite od eksploatacije i budu sposobni da prijave incidente mogućeg seksualnog zlostavljanja.

Ratnaboli Ray, radnica na polju mentalnog zdravlja iz Anjali Foundation kaže: “Generalno, roditelji ili asistenti imaju samo dve opcije kako da zaštite osobe s intelektualnim invaliditetom. Jedna je da se ponašaju kao nadzorna kamera i konstantno nadgledaju svoju ćerku/odeljenje. Druga opcija je da je puste da živi samostalno, što i jeste njeno pravo, ali da održavaju komunikaciju. Treba da joj objasne pravila sigurnosti i da joj kažu da niko nema pravo da narušava/zloupotrebljava njeno telo. Neki roditelji se odluče za prvu, a neki za drugu opciju. Oni moraju da odluče šta je najbolje za njih.”

Mi nikad ne ostavljamo moju ćerku samo sa strancima jer ima invaliditet. Nije li ona sigurna od seksualnog zlostavljanja?

Izveštaj The National Crime Record Bureau iz 2007. godine pokazuje da su u 92.5% (19,188) slučaja seksualnog zlostavljanja napadači bili poznati žrtvama. Od tih “poznatih napadača” 2.1% su bili roditelji/članovi uže porodice, 36% su bile komšije i 7,5% rođaci. Biti stranac možda nema veze sa tim. Po ovim statistikama, tvoja ćerka ima više šanse da bude zlostavljana od strane nekog poznatog.

Stavljajući je u izolaciju od stranaca ili pratiti je svuda može smanjiti njeno samopouzdanje. Ona može razviti lažan osećaj sigurnosti sa ljudima koje poznaje, što je može učiniti više ranjivom za zlostavljanje. Može izgubiti socijalne situacije u kojima bi mogla da stekne prijatelje i uči o odnosima na drugačiji način. To je teška ravnoteža: u jednu ruku, poverenje (ne paranoja) treba da bude izgrađeno sa poznanicima, posebno onima odgovornim za njenu negu, a u drugu, ako su ove individue predstavljene kao nepogrešive, može joj biti teško da priča o bilo kakvom zlostavljanju koje može iskusiti od njih. Može pomisliti da joj nećete poverovati.

Postoji linija između zaštite i prezaštitničkog ponašanja. Gušenje i prezaštitničko ponašanje joj neće pomoći. Pomoći će joj osnaživanje znanjem o seksu, vezama i zlostavljanju. Treba joj omogućiti da bude na oprezu kako stranci i poznati interaktuju sa njom i osnažiti je da potraži pomoć ako se ikada suoči sa zlostavljanjem.

Bila sam silovana od strane muškarca. Od tada se plašim da imam interakciju sa bilo kojim muškarcem. Šta da radim?

Chitra Joshi, savetnica iz Dilasa, ima specifičan savet: “Pre svega, treba da se setiš da si bila zlostavljana od strane jednog muškarca. To ne znači da će ti svaki muškarac uraditi isto to. Tvoj bes, tvoj strah treba da budu usmereni na tog određenog muškarca, a ne na čitav muški rod. Imaj to na umu i polako probaj da interaktuješ sa bilo kojim muškarcem sa kojim si komforna. To može biti tvoj brat, tvoj prijatelj, tvoj učitelj. Ako te čak i to plaši, nađi se sa njima uz pratnju nekog kome veruješ. Druga opcija je da imaš interakciju sa njima na javnom mestu – u kafiću, učionici, na porodičnom okupljanju. Polako možeš da gradiš svoje samopouzdanje.

Kada budeš mogla da imaš poverenja u muškarce koje poznaješ, počni da otvoreno interaktuješ sa drugim muškarcima. Ako te je zlostavljao muškarac u koga si imala poverenja, može ti biti još teže da se oporaviš. Opet, to ne znači da su svi muškarci kojima veruješ isti. Ne smeš da kriviš sebe za zlostavljanje. Možda ćeš pomisliti “Zašto sam mu verovala? Moje rasuđivanje nije u redu. Kako da imam poverenja u svoju odluku ponovo? Kako sam videla ovog muškarca kao brata ili prijatelja? Da li sam ja uradila nešto da izazovem ovakav čin od ovog čoveka? Ne treba da verujem bilo kom muškarcu jer ne znam kome treba da verujem.” Ovakvo krivljenje sebe će te samo gurnuti na veoma mračno mesto sa kog će ti biti veoma teško da se vratiš. Oštetiće ti samopoštovanje i samopouzdanje. Kad se to desi ljudi će te još više iskorištavati. Vrlo lako ćeš ponovo biti žrtva ako izgubiš samopouzdanje.

Bila sam seksualno napadnuta. Da li ću ikad moći da ostavim to iza sebe i nastavim dalje?

Seksualni napad može imati fizičke, seksualne, psihološke i emocionalne posledice. Fizičke posledice mogu uključivati seksualno prenosive infekcije (uključujući HIV), trudnoću, oštećenja vaginalnog ili analnog tkiva. One se najbolje rešavaju medicinskom negom. Fizički deo sa kojim je teže nositi se – koji ima psihološki aspekt – je prihvatanje svog tela nakon napada. Možeš imati negativno viđenje svog tela, možda čak početi i da ga mrziš. Pokušaj da radiš vežbe koje će ti pomoći da vidiš svoje telo u pozitivnijem svetlu – i da obnoviš svoju vezu sa svojim telom.

Čak i kada se izbore sa fizičkim efektima, ženama je teško da se nose sa emocionalnim post-efektima seksualnog napada. Oni uključuju: manjak poverenja, posebno u seksualnoj vezi; tendenciju ka preuzimanju potpune kontrole u nekim sferama; teškoće u spavanju ili koncentaciji; mržnju prema sebi ili osećaj beskorisnosti; osećaj da je “previše oštećena” da bi opet imala seks; pojavljivanje živopisnih flešbekova, za koje okidač može biti miris, zvuk, vid, određeno vreme u danu, ili bez ikakvog razloga. Postoje slučajevi kada žena doživi orgazam dok je seksualno zlostavljana. Ovo još više komplikuje situaciju, dodavajući još srama, besa, krivice, bola i samo-prezira.

Emocionalno zaceljenje u ovakvoj situaciji može potrajati i zahteva rad. Prvo i glavno, zapamti da zlostavljanje nije ni na koji način bila “tvoja krivica”. Ti to nisi tražila. Čak i ako osećaš da te je tvoje telo izdalo zato što si imala orgazam, činjenica ostaje da ti to nisi tražila. Dok se nosiš sa time pokušaj da se izboriš sa ostalim emocijama koje osećaš. Razgovor sa nekim sa kime si bliska – neko ko te neće osuđivati – može da ti pomogne isto, čak i više od premotavanja istih stvari iznova i iznova u sigurnosti svoje glave. Nekim ljudima je potrebno da pričaju o zlostavljanju, a nekima ne. Vidi da li želiš da se poveriš prijatelju/prijateljici ili savetniku/savetnici.

Napraviti pauzu u seksu u tom vremenu je opcija. Misli o seksu ili napadu ne moraju da dominiraju tvojim životom. Ako ti je suviše bolno ako se osećaš seksualno, možeš se koncentrisati na druge stvari u svom životu pa se onda vratiti seksu ako je pauza pomogla da prođeš kroz bol. Alternativno, možeš istraživati svoje telo ako se bojiš da te neko drugi dodiruje; probaj da imaš seksualno iskustvo sa sobom pre nego što imaš seks sa nekim drugim. Na taj način možeš imati potpunu kontrolu nad onim što se dešava i možeš ići svojim tempom.

Budi svesna da možeš iskusiti flešbekove tokom ovog perioda, čak i tokom masturbacije. Pokušaj da ne paničiš ako se to desi. Flešbekovi mogu pružiti korisne informacije u vezi tvog iskustva i dati ti šansu da pustiš neka osećanja. Ako osetiš da ćeš paničiti otvori oči i pokušaj da se smiriš. Fokusiraj se na nešto u sobi što će ti dozvoliti da se vratiš u sadašnjost. Podseti se da te niko ne zlostavlja sada, da se ti dodiruješ i da imaš kontrolu. Imaš pravo da dodiruješ sebe, zaslužuješ zadovoljstvo i zaslužuješ da budeš dodirivana na način na koji ti želiš. Zaslužuješ da se oporaviš.

Kada si sa seksualnim partnerom, možeš se ukočiti. Ne zaboravi da je to seks koji želiš, dok je napad bio tuđa želja nametnuta tebi. Ako misliš da će ti deljenje svojih strahova sa partnerom pomoći, onda uradi to. Možda će ti trebati vremena da se opustiš sa telom svog partnera. Idi malim koracima. Ako se otvoriš žudnji, istraživanju svojih seksualnih reakcija i naučiš da ti možeš da imaš kontrolu, bićeš bliže zdravijem prostoru gde se možeš osetiti toliko sigurnom da dopustiš sebi da nemaš kontrolu.

Evo ispovesti žene s invaliditetom iz “The Ultimate Guide to Sex and Disability” (e.d. Kaufman, Silverberg and Odette, 2003): “Prihvatanje kako mi se telo menja da toleriše manje stresa je bilo najvažnije u mom učenju da se moji ciljevi mogu menjati iz minuta u minut tokom seksa. Ovo nije umanjilo orgazam, nego mi je dalo više fluidnosti tokom seksa. To priznanje je učinilo da mi bude komfornije da prekinem seks u bilo kom trenutku iz bilo kog razloga. Kad sam došla do te tačke – primarno boreći se sa mojim bolom i ograničenom mobilnošću – bila sam bolje opremljena da se nosim sa traumom seksualnog i emocionalnog zlostavljanja koja me je sprečavala da imam zdrav seks. Ako mogu da zaustavim seks jer su moji zglobovi bili u neudobnom položaju, zašto ga ne bih zaustavila jer mi duša nije komforna? Ovo je bilo neverovatno važno za moj seksualni oporavak. Kao rezultat, samo pre par meseci sam stvarno postala sposobna da imam orgazam sa partnerom.” Tokom ovog perioda fizičkog, emocionalnog i seksualnog oporavka, možda će biti potrebno da se mentalno pripremiš za borbu sa stigmom koju seksualno zlostavljane žene u Južno Azijskoj kulturi često iskuse. To se često vezuje sa pogrešnim viđenjem sramote i časti. U filmovima mogu pokazati žene koje su se obesile ili skaču u bunar, ali ovi ekstremni koraci nisu oni koje žene koje iskuse napad preduzmu. Čak i u tvom najdubljem momentu očaja posle seksualnog napada, oduzimanje svog života nije opcija. Zapitaj se: šta je ovde na kocki? Ako ljudi koji su opljačkani, fizički pretučeni ili podvrgnuti bilo kom drugom zločinu ne skaču sa mosta, zašto bi to radile žene koje su bile seksualno napadnute? One su bile žrtve zločina kao i svi drugi.

Šta mogu da uradim kada me neko napadne?

Opiranje je možda ključna stvar kada ti neko preti ili te napada. Vidi ovaj odlomak iz “A Health Handbook for Women with Disabilities” za neke dobre ideje kako da reaguješ: “Ako se žena opire nekom ko pokušava da je povredi, često je sposobna da izbegne silovanje. Neki ljudi misle da će pokušavanje da se zaustavi silovanje učiniti napadača više besnim. Međutim, napadač je već opasan. Opiranje silovanju ti može omogućiti da pobegneš, jer može pokazati napadaču da je pokušaj da te siluje preveliki problem. Nemoguće je da znaš kako ćeš odreagovati ako neko pokuša da te siluje. Neke žene se ispune besom i osete snagu koju nisu znale da imaju. Druge osete kao da ne mogu da se pomere. Ali zapamti, ako si silovana, to nije zato što nisi uspela da se odbraniš. Silovanje nikad nije tvoja krivica. Ako te neko napadne ili pokuša da te siluje, učini sve što možeš da pobegneš:

• Učini nešto što će mu biti odvratno, na primer balavi ili pljuni.

• Povredi meke delove njegovog tela kao što su oči, nos ili testisi, grebanjem, udaranjem ili šutanjem.

• Zaleti se svojim kolicima u tu osobu najjače i najbrže što možeš.

• Pravi buku, vrišti ili viči “NE!” . Viči najglasnije što možeš “UPOMOĆ!”

• Baci biber ili zemlju u njegove oči. Oslepeće ga na neko vreme i biće veoma bolno. Možda ćeš uspeti da pobegneš.

• Ako lako gubiš ravnotežu najbolje je da sedneš pre nego što počneš da se braniš ili uzvraćaš.

• Kada se tvoj napadač savije udari ga u nos ili oči. Možeš iskoristiti svoju glavu da ga udariš u nos.

• Sedeći ili klečeći položaj je sigurniji odbrambeni položaj za žene koje koriste štake, čije su noge slabe, ili su nestabilne na nogama. Kada si u sedećem položaju udari ga štakom ili štapom.

• Ako koristiš štake ili štap možeš biti dezorijentisana ako ostaneš bez njega. Ako misliš da će te neko napasti okreni svoj štap tako da kratki debeli kraj bude uperen ka njemu. Ubodi ga štapom najjače što možeš. Nemoj da zamahuješ štapom kao bejzbol palicom. Tako ga je lakše zgrabiti ili izbiti iz ruke.

Ako imaš oštećenje vida. Žene koje imaju oštećenje vida mogu izgubiti ravnotežu kad ih neko napadne. Ali možeš iskoristiti napadačevo telo u svoju korist. Probaj da nađeš mesto gde se rame i vrat spajaju. To je jedno od najlakših mesta za brzo nalaženje i daje ti dobre informacije o poziciji ostatka njegovog tela. Onda možeš napasti njegova ranjiva mesta.

Pitaj prijatelja da ti pomogne da vežbaš nalaženje ramena brzo, a onda nalaženje osetljivih delova tela. Prijatelj ti takođe može pomoći da uvežbaš svoje veštine. Vežbanje samoodbrane može ti pomoći da se osetiš sigurnije i samopouzdanije, čak i ako nisi nikad napadnuta. Vežbaj snažno, asertivno ponašanje… Zapamti, čak i ako ne možeš da se odbraniš, nisi ti kriva što si napadnuta ili silovana.

Originalni tekst pripisuje se zajedničkoj inicijativi od strane Crea-e i Point of View

Link do originalnog teksta na engleskom: 

Prevela: Vanja Orlović