“Kažu da je bitan deo seksa komunikacija. Ako je to tačno, moj invaliditet me tera da pričam sa mojim partnerima mnogo više nego što bih inače. Moram da pričam o tome šta ćemo uraditi, šta treba da se desi da bi smo to uradili, šta ja mogu i ne mogu da uradim. Tako da je mogućnost “anonimnog” seksa mala.”
Izvor: “The Ultimate Guide To Sex and Disability”, ed Kaufman, Silverberg and Odette, 2003
Zar dobar seks ne treba samo da se “desi”? Imam osećaj da priča može da ubije raspoloženje.
Mnogi od nas su odrasli verujući da je seks nešto o čemu je najbolje ne pričati. To može otežati deljenje intimnih detalja o žudnjama, seksualnim mislima i osećanjima. Ali seks nije uvek potpuno spontan i razgovor sa svojim partnerom o tome šta volite može da vam pomogne da imate sjajan seks. Razgovor o seksu – verbalni ili neverbalni (pogledaj pitanje ispod za primere neverbalne komunikacije) – takođe, može biti dobar način da izraziš sa čim se osećaš prijatno ili neprijatno u seksualnoj situaciji. Mogućnost da izraziš svom partneru koje su tvoje granice komfora i sigurnosti – šta si voljna da uradiš i ne uradiš – može biti važna da bi imala zadovoljavajući i siguran seksualni život.
Priča o seksu – ili “prost razgovor”, uključujući tvoje fantazije i želje – takođe može biti uzbudljiv za tebe i tvog partnera. Opisivanje fantazija i seksualnih činova može biti još jedan način da imaš seks ako si previše umorna, ili imaš ograničene pokrete, ili nemaš dovoljno svog vremena.
Mnogi ljudi misle da ti, kao žena s invaliditetom, ne bi trebala da imaš seks, a u slučaju da ga imaš, definitivno ne bi trebala da budeš toliko smela da pričaš o tome. Ako budeš otvorena u vezi svoje seksualnosti i veza (dokle god se osećaš prijatno), možeš da razbiješ ovaj stereotip i nateraš ljude da se suoče sa svojim predrasudama i lažnim idejama o seksu i invaliditetu.
Želim da kažem svom partneru šta me zadovoljava seksualno, ali me je previše sramota da kažem bilo šta.
Ako ti je teško da izraziš nešto verbalno – zbog invaliditeta, nelagodnosti ili razgovor nije tvoja jača strana – uvek postoje drugi načini da preneseš poruku. Imamo naviku da precenjujemo govor kao jedini način da se izrazimo, ali neverbalna komunikacija može biti posebno efektivna u seksualnoj situaciji (šta više, to je nekad jedini način na koji mnogi ljudi izražavaju svoje žudnje).
Zašto ne probaš da vodiš partnerovu ruku na delove tela koji ti prijaju, indicirajući kakav pritisak želiš da koristi? Ili demonstrirajući primer šta bi želela da uradi? Ili koristeći zvuk zadovoljstva ili nelagodnosti koji će indicirati tvoj nivo zadovoljstva? Postoje određene stvari koje ćeš možda morati da kažeš, ali možda će ti ovo biti lakše ako si uspostavila neku neverbalnu komunikaciju sa svojim partnerom.
(Izvor: A Health Handbook for Women with Disabilities, ed. Maxwell, Belser and David, 2007)
Imam problem sa kontrolom creva i bešike tokom seksa, i zaista me je sramota zbog toga. Kada i kako mogu da pričam o tome sa mojim partnerom?
Doživljaj inkontiencije – gubitak kontrole nad crevima i bešikom – je mnogo češći nego što možeš da veruješ. U većini društava bilo kakva telesna tečnost smatra se prljavom, sramotnom i nikako seksi. Ali seks uključuje mnoštvo tečnosti (znoj, pražnjenje, spermu, krv, urin) – samo što kada se dvoje ljudi tope u zagrljaju na TV ekranu, nijedno od njih se nikada ne pokazuje. Pošto toliko mnogo srama i krivice okružuje uriniranje i defekaciju, budi nežna prema sebi i pokreni tu priču samo onda kada budeš spremna, uz svu pripremu koja ti je potrebna. The Ultimate Guide to Sex and Disability, A health Handbook for Women with Disabilities i razni vebsajtovi na internetu imaju slične predloge kako da se pristupi ovakvim razgovorima.
Zaboravi na trenutak kakva reakcija tvog partnera može da bude; fokusiraj se na ono šta je tebi potrebno iz ovoga. Da li želiš da on ili ona razume kako tvoje telo funkcioniše? Da li će ti trebati pomoć kada se to desi i da li ćeš želeti da je tražiš od partnera? Da li ćeš da privučeš pažnju na to da je to veći problem, da nije problem u tvom telu nego u društvenim normama u vezi sa telom? Ili želiš da otkriješ da li će on ili ona moći da se nose sa takvim seksom sa tobom? Ako si već iskusila stid, sramotu ili odbijanje povezano sa ovim, prirodno je da budeš nervozna kada razgovoraš o tome. Prethodna vežba – sa prijateljem/prijateljicom ili pred ogledalom – može da ti pomogne da shvatiš šta želiš da kažeš. Ali ne treba da se osećaš kao da moraš da iznosiš tu temu i svakako ne dok nisi apsolutno spremna. Idi polako, budi sigurna da se osećaš prijatno i daj svom partneru prostora i vremena da odgovori.
Moj invaliditet uslovljava veliki bol skoro stalno, pa i tokom seksa. Kako da pomognem svom partneru da razume ovo?
Teško je opisati jak bol – osećaj hitnosti koji izaziva i njegove post-efekte – nekome ko ga nikad nije osetio. Umesto da pokušaš da objasniš partneru doživljaj bola, pokušaj da objasniš kakve efekte on ima. Na primer, objasni kako bol utiče na tvoje raspoloženje i telo u pogledu seksualne uzbuđenosti. Objasni kako, dok to ne znači da ne želiš da imaš seks, njegovi uslovi moraju biti prilagođeni tvom bolu. Ako je tvoj bol nasumičan i može da se pojavi usred seksualnog čina, tvoj partner može pomisliti da je on ili ona odgovoran/na za njega. Važno je razgovarati o ovim osećajima krivice. Za više informacija, pročitaj članak o hroničnom bolu i seksu.
(Izvor: The Ultimate Guide to Sex and Disability, ed. Kaufman, Silverberg and Odette, 2003)
Bila sam seksualno zlostavljana i imam suprotstavljena osećanja o seksu i tokom seksa. Da li bih trebala reći partneru?
Može biti teško i strašno razgovarati o ovome sa tvojim partnerom i ako odlučiš da pričate o tome, u potpunosti je na tebi da odlučiš šta ćeš otkriti o zlostavljanju. Ne moraš reći ništa, ali ako misliš da možeš imati snažnu reakciju na nešto tokom seksa, može biti dobra ideja da objasniš to partneru.
Šta ćeš reći partneru može biti zasnovano na tome šta ti želiš i koliko misliš da treba da zna. Želiš li da stvari idu veoma polako? Da li je važno da možeš stati kada god ti je to potrebno? Postoje li određene reči koje bi želela da partner izbegava jer ih povezuješ sa negativnim osećanjima? Vežbajući priču o ovome (ispred ogledala, sa prijateljem/prijateljicom ili savetnikom/savetnicom) možeš lakše identifikovati šta želiš da kažeš i dobiti više pouzdanja da to kažeš.
Moja trinaestogodišnja ćerka ima mentalni invaliditet i pokazuje radoznalost o seksu. Kako da pričam sa njom o tome?
Ne postoji uobičajen način da se priča o seksualnosti sa decom sa mentalnim invaliditetom i moraćeš da proceniš njen nivo razumevanja pre nego odlučiš kako da pričaš sa njom. Bez obzira na stepen invaliditeta, zadrži se na pružanju osnovnih informacija, pokušaj da na njena pitanja odgovoriš jednostavno i pomogneš joj da bude zaštićena od zlostavljanja. Ako ima nizak stepen intelektualnog invaliditeta istraži i druge teme kao što su seksualna orijentacija, partnerske veze, masturbacija i različiti tipovi zlostavljanja.
Sakupi sve potrebne informacije da bi mogla tačno da odgovoriš na njena pitanja. Koristi pravilne nazive za različite delove tela jer je nejasni opisi mogu zbuniti i ostaviti je pod utiskom da je seks sramna tema.
Umesto da odvajaš vreme kada ćeš da uradiš ovo, obrati pažnju na trenutke kada se ona interesuje za seks (romantična scena u filmu ili opis veze u knjizi). Postoje mnogi načini na koje možeš da objasniš seks svojoj ćerki. Na primer, možeš da iskoristiš lutke da joj pokažeš odakle dolaze bebe. Rol plej je koristan da se razgovara o razlici između javnih i privatnih mesta i da je naučiš da kaže ne neželjenim dodirima i interakcijama. Masturbacija je često velika briga za roditelje dece sa mentalnim invaliditetom. Za više informacija o ovome pogledaj poslednje pitanje u prevodu Masturbacija. Budi strpljiva i ako ona ima poteškoća da shvati nešto pokušaj da razložiš to na manje korake. Ali nema pravog i pogrešnog načina da razgovaraš o seksu sa svojom ćerkom i ako određeni metod ne deluje moraš da budeš voljna da eksperimentišeš dok ne nađeš onaj koji deluje.
