“Kada su ljudi prilazili mojoj majci u vezi moje udaje govorila je “ne”. Brinula se kako ću se snaći, šta ću uraditi, kako ću živeti u novoj kući. Onda sam napokon našla nekog, moja odlučnost ju je naterala da shvati da sam spremna i ona se složila.”
Jairunnisha, 34, žena s poliomijelitisom
Moja ćerka je korisnica kolicima. Brinem se da nikada nećemo naći muža za nju.
Psihološkinja Jyotti Savia kaže: “Da, može biti teško naći brižnog partnera za Vašu ćerku i to Vas brine. Zašto želite da se ona uda? Nadate li se da ćete naći nekog da se brine o njoj? Da li je zbog finansija ili druge podrške? Pokušajte onda da napravite alternative. Ako neko pristane da joj pomaže u budućnosti bez etikete muža, nije li to dosta? Možete napraviti dogovore oko njenih budućih finansija i edukovati je i naučiti da zarađuje za život. Društvena podrška koja joj je potrebna može da bude u vidu porodičnih prijatelja. Takođe, možete da formirate grupu devojaka sa sličnim invaliditetom, koje bi mogle da žive zajedno u istom stanu ili susednim stanovima i možete naći osobe koje su spremne da budu sa njima. Udaja nije zagarantovana formula za sreću Vaše ćerke. Ima mnogo slučajeva kada muževi napuste svoje žene i one ne znaju gde da idu, šta da rade. Nisu bile edukovane ili učinjene sposobnim da se brinu same o sebi na bilo koji način. Bolje je da prihvatite i objasnite svojoj ćerki da brak može da se desi, a i ne mora. Znati to je bolje nego verovati u ljubavne priče iz bajke i srećne završetke. Objasnite to i osnažite ih.”
Moji prijatelji misle da treba da se udam za osobu s invaliditetom. Da li treba da uradim to?
Niko osim tebe ne treba da odluči za koga ćeš se udati. Drugi mogu da ti kažu šta da uradiš jer misle da znaju bolje, ili misle da to rade imajući tvoje najbolje interese u vidu. Na tebi je da odlučiš koliko ćeš toga usvojiti, a koliko ignorisati.
Neke žene razmišljaju o udaji za osobu sa istim invaliditetom, neke možda žele nekoga sa drugačijim invaliditetom, dok druge žele osobu bez invaliditeta. Najbolje je ne opterećivati se mnogo ovim. Idealno, osoba će ti se svideti zbog toga ko je on ili ona – onda njegov/njen invaliditet neće biti uopšte bitan. Šta god da uradiš, ne dozvoli da te mišljenje drugih navede da uradiš nešto što ne želiš da uradiš.
Treba li da krijem svoj invaliditet i da se udam?
Poverenje je temelj veze. Kada slažeš ili prevariš, razbijaš poverenje i slabiš temelj veze. Šta ćeš dobiti ako sakriješ svoj invaliditet? Obmanjivati nekoga nije fer prema toj osobi. Da li bi volela da tebi to neko uradi? Bez obzira koliki je pritisak, koliko je iskušenje, ne započinji svoju vezu polu-istinama ili lažima. Neiskrenost u vezi takođe može da ima negative ripple effects. Može da rezultuje partnerovoj mržnji prema tebi zato što si lagala, napuštanju ili ponižavanju i zagorčavanju tvog života.
Laž može da sredi sadašnjost, ali nema budućnost.
Naša ćerka se udaje. Osećamo da treba da damo tazbini brdo skupih poklona da nadoknadimo njen invaliditet.
Vaša ćerka nije komoditet da se nudi na popustu ili sa obećanjem besplatnog poklona. Misleći o nadoknađivanju jednog njenog aspekta kroz poklone ili novac, vi je umanjujete. Ne samo da je tretirate kao nepoželjan ili defektivan objekat, nego takođe prenosite to na njenog svekra i svekrvu. Mislite li da će biti srećna u takvom braku? Neko ko je prihvata zbog onoga što dodaje bankovnom računu, a ne zbog onoga ko je ona neće je uopšte tretirati kao ljudsko biće.
Smatrate li je teretom koji možete da prosledite? Onda grešite. Vaša ćerka je osoba sa svojim talentima i manama, nadama i razočarenjima. Neke devojke su mršave, neke debele, neke imaju invaliditet, neke nemaju. To ne znači da porodica treba da kompenzuje za težinu svoje ćerke zlatom, srebrom, novcem ili elektronikom.
Molim vas, prestanite da je tretirate kao da je nepotpuna ili manjkava, neko koga treba kompenzovati.
Kažu mi da prosjaci ne biraju. Kako onda da odbijem nekoga?
Neha Trivedi, projektna konsultantkinja u St. Xavier’s Resource Center for the Visually Challenged kaže: “Naravno da svako ima izbor. Zašto bi htela da budeš sa bilo kim? Radi se o tvom životu, zar ne?
Zato ja neprekidno pravim paralelu sa ostalim (bez invaliditeta) grupama u društvu, jer ova tendencija stvaranja pritiska je tako ljudska tendencija. Ista je stvar i sa lepotom. Ljudi kažu “Ako nisi lepa devojka, ne možeš da biraš. Ako si tamna, ne možeš da biraš. Ako si iznad određenih godina, ne možeš da biraš.” Ko kaže!
Treba da naučiš da kažeš ne. Nemoj da se udaješ za nekoga samo zato što su pristupačni. Nemoj misliti da si prosjakinja, čak iako si dok si odrastala navedena da misliš da nemaš opcije.
Kao i druge žene, zaslužuješ partnera koji te poštuje i kome je stalo do tebe. Zaslužuješ partnera koji će te slušati i lepo se ophoditi prema tebi. Zaslužuješ da nađeš nekoga ko te voli zbog onoga što jesi – partnera koji ceni tvoje vrline i koji će ti pomoći sa tvojim ograničenjima. Je li brak jedini način da se bude sa nekim? Možemo li da živimo zajedno umesto toga? Svakako možeš to izabrati.
Možete se odlučiti na zajednički život iz bilo kog razloga, ako želite da testirate vašu kompatibilnost pre dužeg obavezivanja, zbog finansijskih ograničenja ili drugih odgovornosti, ili zato što ste u vezi sa osobom istog pola. Možda verujete da je venčanje samo bacanje para, ili da vašoj ljubavi ne treba nikakva potvrda na papiru ili društvena drama.
Možda će to biti teško za prihvatiti vašoj porodici, religioznim vođama, društvu, jer se takve veze još smatraju nemoralnim. Kao sa bilo kojim drugim korakom u vezi, analizirajte svoja osećanja, uzmite u obzir pogodnosti, troškove, rizike i druge faktore i uradite ono što vama odgovara.