U okviru četvrtog modula Neformalnog obrazovnog programa studija invalidnosti SADAŠNJOST INVALIDNOSTI održana su dva bloka predavanja posvećena pravima osoba sa invaliditetom, prvi sa fokusom na međunarodni i drugi domaći pravni okvir. Predavanje je vodila Andrijana Čović, dugogodišnja aktivistkinja i stručnjakinja u oblasti ljudskih prava, koja je kroz interaktivan pristup učesnicima približila ključne koncepte i izazove u ovoj oblasti.
U prvom delu predavanja razmatran je međunarodni okvir zaštite ljudskih prava, sa posebnim osvrtom na Konvenciju o pravima osoba sa invaliditetom. Istaknuto je da ova konvencija predstavlja najvažniji instrument za unapređenje ravnopravnosti i zabranu diskriminacije po osnovu invalidnosti, ali i da se mora posmatrati u širem kontekstu opšteg sistema zaštite ljudskih prava. Učesnici su podstaknuti da razmišljaju o tome kako se međunarodne norme primenjuju u praksi i u kojoj meri doprinose stvarnom poboljšanju položaja osoba sa invaliditetom.
Posebna pažnja posvećena je obavezama države koje proizlaze iz ratifikacije međunarodnih ugovora. Naglašeno je da Srbija ima jasnu dužnost da primenjuje Konvenciju i postupa po preporukama međunarodnih tela, ali da u praksi često dolazi do značajnog jaza između formalnih obaveza i njihove stvarne implementacije. Kao ilustracija, pomenuto je da je od brojnih preporuka koje su upućene Srbiji realizovan tek zanemarljiv broj, i to uglavnom formalne prirode.
U diskusiji sa učesnicima otvorena su i pitanja svakodnevnih izazova u ostvarivanju prava, uključujući pristup zdravstvenim uslugama, adekvatnu podršku u institucijama i zaštitu dostojanstva. Posebno je istaknuto da diskriminacija često proizlazi iz stereotipa i predrasuda koje su duboko ukorenjene u društvu, ali i u radu institucija. U tom kontekstu, naglašena je odgovornost države za postupanje svojih službenika i potreba za kontinuiranom edukacijom i promenom praksi.
Predavanje je takođe ukazalo na značaj zagovaranja i korišćenja međunarodnih mehanizama zaštite, uključujući obraćanje komitetima i specijalnim izvestiocima. Iako su ovi procesi često spori i ograničenog dometa, prepoznati su kao važan alat za skretanje pažnje na sistemske probleme i vršenje pritiska na institucije da ispune svoje obaveze.
Zaključak susreta bio je da unapređenje položaja osoba sa invaliditetom zahteva istovremeno delovanje na više nivoa – od dosledne primene postojećih propisa, preko jačanja institucionalne odgovornosti, do solidarnosti i umrežavanja organizacija i pojedinaca. U vremenu ograničenog institucionalnog odgovora, upravo zajedničko delovanje i razmena znanja ostaju ključni pokretači promena.
Neformalni obrazovni program studija invalidnosti SADAŠNJOST INVALIDNOSTI je kreirala i realizuje IZ KRUGA VOJVODINA i ostvaruje se besplatno za polaznice i polaznike uz podršku Rekonstrukcije ženskog fonda iz sredstava Švedske međunarodne razvojne agencijei Fondacije Kvina til Kvinai Trag fondacijeiz sredstava OAK fondacijeiz Švajcarske.
Sažetak na osnovu transkripta predavanja sačinio ChatGPT
