Na završnoj večeri Filmskog festivala Uhvati film, nakon projekcije filmova o ženama s invaliditetom, održana je interaktivna tribina pod nazivom (Ne)vidljive žene s invaliditetom. U razgovoru sa publikom učestvovale su Svjetlana Timotić, izvršna direktorka Organizacije za podršku ženama s invaliditetom …IZ KRUGA – VOJVODINA i Biljana Nedić, blogerka, aktivistkinja Udruženja žena s invaliditetom Nika i članica tima Uhvati film iz Banja Luke.
U kakve se sve kontekste smeštaju žene s invaliditetom? S kojim izazovima i rizicima se suočavaju zbog same činjenice da su žene? Koliko društveni normativi podrivaju zdravu sliku tela i otežavaju prihvatanje sebe? Da li je invaliditet deo identiteta? Koliko slojeva ima diskriminacija?
Žene s invaliditetom pod većim rizikom od nasilja
Kada se bavite temom nasilja nad ženama s invaliditetom, onda vidite koliko su naši životi nevidljivi. Živimo u patrijarhalnom društvu i statistika pokazuje da su muškarci s invaliditetom u prednosti kada su u pitanju obrazovanje, zapošljavanje, brak i porodica. Ceo pokret osoba s invaliditetom mahom se bavi opštim pitanjima – kao što su pitanje pristupačnosti i socijalna prava – koja jesu veoma važna, ali zanemaruju ženska ljudska prava među kojima su reproduktivna prava žena s invaliditetom ili izloženost riziku od nasilja. Kada je u pitanju nasilje, pogotovo silovanje, generalno se ženama ne veruje da su pretrpele taj oblik nasilja. Ženu s invaliditetom društvo vidi kao neseksualno biće i kada ona pretrpi silovanje – u tome nema logike, a upravo je tu najveći prostor za zloupotrebu i nasilje. – Svjetlana Timotić
Slika tela i prihvatanje sebe
Udruženje žena s invaliditetom Nika nedavno je organizovalo modnu reviju koja je privukla ogromnu pažnju građana. Želeli smo da prikažemo lepotu žene izvan normativa, da prikažemo lepotu žena s invaliditetom. Dobijala sam pregršt poruka od žena s invaliditetom koje su mi govorile da sam hrabra što nosim suknju ili štikle. Društvo nam neprestano poručuje: – Šta će ti suknja, kad imaš krive noge? Ili: – Čemu štikle, ako si u kolicima? Na našoj reviji neke od žena su tada prvi put obukle haljinu ili su se po prvi put našminkale. Pokazale smo drugu sliku: da žena s invaliditetom doživljava sebe kao privlačnu. – Biljana Nedić
Živimo u društvu koje nameće standarde i svi znamo šta je poželjan izgled. Za ženu s invaliditetom je važno da prihvati invalidnost i sopstveno telo onakvim kakvo jeste. Na nama je odgovornost da svoje telo pokažemo kao privlačno, odnosno, da budemo zadovoljne slikom sopstvenog tela i sobom. Treba osvestiti da su norme koje društvo nameće neprihvatljive i nerealne, jer ih ispunjava veoma mali broj žena. Ono što je učitano u značenje fenomena invalidnosti kroz istoriju u velikoj meri utiče na doživljaj sopstvenog tela. Nerealno bi bilo reći da je svaka od nas otpočetka srećna unutar sopstvenog tela, ali kako se razvijamo i učimo o sebi, tako i prihvatamo svoje telo i postajemo svesne činjenice da je lepota u različitosti. – Svjetlana Timotić
Slojevi diskriminacije
Kada se patrijarhalna raspodela moći preslika na žene s invaliditetom ili na Romkinje, situacija postaje znatno složenija. Od žene s invaliditetom očekuje se da ispuni tradicionalne ženske uloge: da bude dobra majka i domaćica, da ispunjava svoje bračne dužnosti. Važno je napomenuti da žene s invaliditetom nisu homogena grupa, različite su vrste i stepeni invaliditeta, pa neke od nas ne mogu da ispune određene društvene uloge na način na koji se to od nas očekuje. Ne znači da ne možemo da odgovorimo na zahteve tih uloga, nego da to radimo na drugačiji način. Važno je da imamo pravo na izbor. Nerealno je da svi budemo uspešni i jednako smo vredni i kada to nismo. Podjednako je prirodno osetiti strah, ne govoriti o tome ili tražiti podršku. Treba poštovati individualnu dinamiku svakog od nas. – Svjetlana Timotić
NAGRAĐENI FILMOVI
Na konkurs ovogodišnjeg Festivala Uhvati film pristigla su 734 filma. U užu selekciju ušlo je 237 filmova, a tokom festivalskih dana prikazana su 34 filma. Za najbolji dokumentarni film izabran je italijanski film Unutrašnja ja. Indijski film Momenat proglašen je za film koji pomera granice. Holandski film Idiot dobio je nagradu za film koji motiviše na uspeh. Srpski film Opraštam ti poneo je titulu najpoetičnijeg filma. Film Očev jezik dobio je nagradu za film sa najboljom porukom. Slepi u katedrali je film sa najboljom režijom, a film Vaza nosilac je priznanja za najbolji scenario.
