Organizacija za podršku ženama sa invaliditetom …IZ KRUGA – VOJVODINA je u periodu od 1. aprila do 30. juna 2021. godine u okviru SOS službe pružila ukupno 43 usluge: psihološko osnaživanje i pravljenje bezbednosnog plana za izlazak iz situacije nasilja, pružanje informacija o pravima i drugim sistemima podrške, informisanje (o plaćanju alimentacije za decu, o tretmanu obaveznog lečenja od alkoholizma), upućivanje na pravnu pomoć (pisanje podneska za produžavanje mere zabrane prilaska, predloga za sporazumni razvod braka) i individualnu psihološku podršku. Korisnice usluga najčešće su se obraćale telefonskim putem (22) ili ličnim dolaskom u prostorije Organizacije (8), a zatim putem mejla, vibera i SMS poruka.
Zabeleženo je ukupno 40 obraćanja korisnica koje su se nalazile u situaciji nasilja (12 SOS poziva, 18 usluga individualne psihološke podrške i 10 pravnih konsultacija). U navedenom periodu Organizaciji su se za podršku javile 23 žene (10 žena se prvi put obratilo za neki vid podrške), od kojih 9 ima neki oblik invaliditeta (fizički, senzorni, intelektualni, mentalni ili hronično oboljenje). Žene koje prijavljuju nasilje u velikoj meri izložene su psihološkom (17) i fizičkom nasilju (9), a zatim i drugim oblicima (izolacija, seksualno i ekonomsko nasilje). Česti počinioci nasilja su bivši supružnici, supružnici, vanbračni partneri, komšije, roditelji, ali i drugi članovi porodice (otac ili brat).
Žene koje su se obraćale za podršku su različite starosne dobi, najmlađa ima 24, a najstarija 52 godine.
Mlađe žene sa invaliditetom često se suočavaju sa različitim oblicima zabrana i ograničenja slobode izbora, odlučivanja, kretanja, prava na samostalni život, rad, rast i razvoj, kao i uspostavljanje kontrole nad stvaranjem i održavanjem socijalnih kontakata i nemogućnost punopravnog učešća u aktivnostima društvene zajednice. Ovakva ponašanja proizilaze iz prezaštitničkog odnosa članova porodice prema ženama sa invaliditetom u čije ime donose odluke.
Starije žene sa invaliditetom najčešće se suočavaju sa izazovima zdravstvene i egzistencijalne prirode, što za posledicu može imati povećan rizik od prisilnog smeštaja u institucije od strane članova porodice, koji ne mogu da ostvare pravo na adekvatnu negu, niti da obezbede personalnu asistenciju.
Među korisnicama usluga SOS službe najviše je bilo nezaposlenih žena (15), u odnosu na zaposlene (7) i studentkinje (1). Ekonomska samostalnost žene je veoma važan faktor za izlazak iz situacije nasilja, a istovremeno i najveća prepreka koju je teško prevazići bez snažne podrške porodice i okruženja. Žene sa invaliditetom nalaze se u posebno nepovoljnom položaju za izlazak iz situacije nasilja, naročito ukoliko je osoba koja je nasilna jedini izvor podrške u svakodnevnom funkcionisanju žene. Važno je naglasiti da žene sa invaliditetom nisu izložene samo partnerskom nasilju, nego i nasilju od strane drugih članova porodice (roditelja, dece, braće i sestara). Stoga su kapaciteti i spremnost žena sa invaliditetom za izlazak iz situacije nasilja znatno oslabljeni, a ekonomska zavisnost i briga o egzistenciji dodatno ugrožavaju njihov položaj i otežavaju izlazak iz situacije nasilja. Jedan od ključnih momenata u postizanju ekonomske sigurnosti i samostalnosti jeste rad na osnaživanju žena, unapređivanjem i jačanjem postojećih kapaciteta, koje pomaže ženama da pronađu zaposlenje kako bi bile uključene na tržište i sopstvenim radom obezbedile egzistenciju.
Veći broj poziva od strane žena za usluge SOS službe zabeležen je iz gradskih sredina (18) u odnosu na žene iz seoskih područja (5), što potvrđuje da su ženama u manjim sredinama informacije manje dostupne i da nemaju dovoljno razvijene mehanizme podrške. Najveći broj poziva za usluge podrške u okviru SOS službe zabeležen je iz Novog Sada, Temerina, Bačke Topole, Zrenjanina, Užica, Pančeva, Sombora, Malog Zvornika, ali i manje razvijenih područja: Žarkovac, Bački Petrovac i Ritopek.
Pored žena koje su neposredno izložene situaciji nasilja i koje se obraćaju za podršku konsultantkinja na SOS telefonu, česti su pozivi upućeni od strane drugih članova porodice. Reč je o pozivima majki koje imaju decu sa invaliditetom (maloletnu i punoletnu decu sa fizičkim invaliditetom) sa kojima je potrebno raditi na osnaživanju, kako bi bile podrška deci koja su bila izložena fizičkom, psihološkom i seksualnom nasilju od strane očeva.
Žene i deca sa invaliditetom koja su godinama trpela omalovažavanja, uvrede, pretnje i upotrebu fizičke sile, vremenom su razvila odbrambene mehanizme u vidu povlačenja i izolacije, što je rezultiralo gubitkom samopouzdanja, nepoverenjem i nesigurnošću u sopstvene snage i mogućnosti, a posebno u druge osobe. Zbog toga im je veoma teško da izađu iz poznatih okvira, stvaraju bliskost, dozvole da im se neko približi, ponovo steknu poverenje kako bi otvoreno govorili o preživljenom iskustvu nasilja bez rizika od retraumatizacije.
Uporedo sa pozivima majki za decu sa invaliditetom, primećeni su i pozivi odraslih osoba čije su majke izložene nasilju od strane njihovih bračnih supružnika. Reč je o porodicama u kojima su majčin život i odrastanje dece bili praćeni različitim oblicima nasilja od strane oca (fizičko, psihološko, ekonomsko) u kojem zbog ekonomske zavisnosti i straha od mogućih posledica nasilje nije prijavljivano. Nakon odlaska dece iz nasilničkog okruženja, osamostaljivanja i ekonomske stabilnosti, deca se javljaju kako bi pružili podršku svojim majkama i kako bi se informisala o procedurama za prijavljivanje nasilja, postupanjima policije i mogućim sankcijama. Pozive koji su upućeni od strane drugih osoba možemo protumačiti kao napredak kada je reč o podizanju svestu o prisutnosti nasilja, njegovom prepoznavanju i mehanizmima zaštite. Promovisanjem rada SOS službe Organizacije, ali i usluga individualne psihološke podrške i konsultacija sa advokatkinjom u medijima i na društvenim mrežama, podiže se svest društva o prisutnosti nasilja i mehanizmima zaštite, što na žene deluje podsticajno i ohrabrujuće da se obrate za podršku i prijave nasilje.
Ženama koje pozivaju SOS službu važno je da svoju priču mogu podeliti sa konsultantkinjama koje će ih saslušati, razumeti i koje će im biti podrška u svim koracima na putu izlaska iz nasilja. Zbog osećaja stida, straha i uverenja da je nasilje privatna stvar porodice, a ne društva u celini, žene često ne govore o nasilju koje proživljavaju, povlače se u sebe, te zbog psihološkog pritiska, ekonomske zavisnosti od partnera, ponižavanja i pretnji da će morati napustiti kuću u kojoj stanuju, ostaju u krugu nasilja. Stoga je prvi zadatak konsultantkinja na SOS telefonu da upoznaju i ohrabre žene da nasilje predstavlja ozbiljan društveni, a ne individualni problem i da izlaz iz kruga nasilja uvek postoji.
Rad SOS službe Organizacije …IZ KRUGA – VOJVODINA u drugom tromesečju 2021. podržali su holandska fondacija Mama Cash, Rekonstrukcija ženski fond, a od 15. juna i UNDP u okviru projekta Integrisani odgovor na nasilje nad ženama i devojčicama u Srbiji III.
