Koordinatorka SOS službe Organizacije …IZ KRUGA – VOJVODINA, Ivana Zelić, učestvovala je na prvom multisektorskom društvenom dijalogu, organizovanom povodom analize stanja rodne ravnopravnosti u Republici Srbiji. Dijalog je organizovalo Ministarstvo za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog, zajedno sa Koordinacionim telom za rodnu ravnopravnost, 18. januara 2021. godine, sa početkom u 10 časova u Palati Srbije u Beogradu.
Ministarstvo za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog pokrenulo je inicijativu za formiranje radne grupe za donošenje novog nacrta Zakona o rodnoj ravnopravnosti, čime bi se krenulo u redovnu proceduru za donošenje novog zakona. Društveni dijalog je način dolaska do dokumenata, zakona i strategija, jer su oni ključni za dostizanje vizije, a to je društvo jednakih mogućnosti za žene i muškarce.
– Žene sa invaliditetom su dvostruko diskriminisane, kao žene i kao osobe sa invaliditetom. One se i dalje suočavaju sa mnogobrojnim poteškoćama u obrazovanju, na tržištu rada, prilikom ostvarivanja prava na zdravstvenu zaštitu. Najveći problem je što su i dalje ‘nevidljive žrtve nasilja’, iako podaci pokazuju da su žene sa invaliditetom u 2 do 5 puta većem riziku od nasilja u porodici. Veoma je važno dosledno i u skladu sa zakonom nastaviti borbu protiv nasilja nad ženama, pružiti im odgovarajuću zaštitu i podršku i raditi na poboljšanju položaja žena sa invaliditetom – kaže Ivana Zelić.
Iz nevladinog sektora, pored Ivane Zelić, na sastanku su govorile Tanja Ignjatović iz Autonomnog ženskog centra i Maša Pavlović iz Inicijative za prava osoba sa mentalnim invaliditetom MDRI-S.
Tanja Ignjatović je naglasila neophodnost ponovnog organizovanja javne rasprave povodom izrade izmena i dopuna nacrta zakona i strategija, uključujući i akcione planove koji nisu završeni u periodu od 2017. do 2020. godine. Posebno je istakla da je nasilje u porodici u svim domaćim i međunarodnim dokumentima definisano kao društveni problem, a ne kao odgovornost pojedinca za koji je predviđena zakonska kazna.
Maša Pavlović predstavila je probleme sa kojima se suočavaju žene sa mentalnim invaliditetom koje žive u ustanovama socijalne zaštite.
– Društveno-politička kriza izazvana pandemijom korona virusa ostavila je velike posledice na položaj osoba sa invaliditetom, posebno na one koje su smeštene u ustanovama socijalne zaštite. Pored rizika od zaraze, evidentan je problem zabrane poseta. Posete su za korisnike rezidencijalnih ustanova jedini način komunikacije sa svojim bližnjima, tako da zabrana posećivanja za njih znači zabranu komunikacije sa spoljnim svetom – kaže Maša Pavlović.
Društveni dijalog doprinosi ostvarenju ciljeva održivog razvoja i Agende 2030. Ovakav tip foruma preduslov je napretka na polju društvene pravde, ekonomske i političke jednakosti, kao i bezbednog i naprednog načina života koji treba da bude dostupan svim ženama.
– Srbija je u prethodnom periodu uradila mnogo na polju rodne ravnopravnosti. Uveli smo određene institute i razvili saradnju resornih institucija sa međunarodnim partnerima i civilnim sektorom, što je dalo rezultate u unapređenju položaja žena. Danas više niko ne može da okreće glavu pred diskriminacijom žena, ali čeka nas još posla, pre svega donošenje Zakona o rodnoj ravnopravnosti, koji smo još 2016. pripremili, ali ga zbog tadašnjeg neslaganja jednog ministarstva još uvek nažalost nemamo – izjavila je potpredsednica Vlade Srbije i predsednica Koordinacionog tela za rodnu ravnopravnost, prof. dr Zorana Mihajlović.
Srbija u saradnji sa Ministarstvom za evropske integracije, UN WOMEN i Delegacijom EU, uvodi gender mainsteraming, kao važan alat za uvođenje rodne ravnopravnosti u sve javne politike.
Pored potpredsednice Vlade Srbije i predsednice Koordinacionog tela za rodnu ravnoprvanost prof. dr Zorane Mihajlović, na društvenom dijalogu učestvovale su ministarke i ministri Vlade Srbije: Maja Gojković, Jadranka Joksimović, Tatjana Matić, Irena Vujović, Marija Obradović i Maja Popović, kao i rektorka Beogradskog univerziteta Ivanka Popović, predsednica UN agencija, Saveta Evrope, zaštitnika građana, poverenika za rodnu ravnopravnost, akademije i civilnog društva.
Ministarstvo će i dalje raditi na edukaciji nosilaca pravosudnih funkcija i podsticati interresorsku saradnju, preduzimati niz aktonvosti u cilju jednobraznog postupanja kako bi se ženama kao dominatnim žrtvama nasilja obezbedila adekvatna zaštita i podrška.
