Konsultativni sastanak: Primena Zakona o sprečavanju nasilja u porodici – prednosti i izazovi


Organizacija za podršku ženama s invaliditetom …IZ KRUGA – VOJVODINA u saradnji sa Autonomnim ženskim centrom organizovala je Konsultativni sastanak: Primena Zakona o sprečavanju nasilja u porodici – prednosti i izazovi. Sastanak je održan 2. marta u s početkom u 11 časova, u Plavoj sali Skupštine Grada Novog Sada. Sastanak je organizovan u okviru projekta Ženska dimenzija pristupanja Evropskoj uniji – ljudska prava žena u dokumentima o pristupanju Evropskoj uniji, koji se realizuje uz podršku Kvinna till Kvinna. Moderatorka sastanka bila je Ivana Zelić, koordinatorka SOS službe za žene s invaliditetom Organizacije … IZ KRUGA – VOJVODINA. Na sastanku su govorile: Vanja Macanović, pravnica Autonomnog ženskog centra, Daliborka Vojvodić Tomović koordinatorka Policijske uprave za sprečavanje nasilja u porodici i rukovoditeljka grupe za suzbijanje maloletničke delikvencije i Ivana Perić, psihološkinja SOS Ženskog centra.

Ivana Zelić: Primena Zakona o sprečavanju nasilja u porodici počela je juna prethodne godine, što je uvelo niz novina u zakonodavstvo Srbije, jer se njime uvode hitne mere zaštite od nasilja u porodici, procena rizika od ponovljenog nasilja, obavezna koordinacija i saradnja nadležnih službi i evidencija slučajeva u skladu sa propisima Konvencije saveta Evrope o sprečavanju i borbi protiv nasilja prema ženama i nasilja u porodici. Neke nedoumice i dalje postoje, a statistika opominje svakodnevno. Prema podacima Mreže žena protiv nasilja, tokom prošle godine ubijeno je 26 žena u porodično-partnerskom kontekstu. Ove godine ubijeno je 9 žena.

Vanja Macanović: Broj individualnih planova za zaštitu žrtava je nesrazmerno manji od broja hitnih mera. Brzinu postupanja ne prati centar za socijalni rad, a kada se slučaj prebaci za sledeći sastanak, gubi se vreme za prvo planiranje i zaštitne mere. Predmet ulazi u centar za socijalni rad od momenta izricanja hitne mere, a centru nisu data dobra uputstva za dalji rad. Evidentno je da se nadležne institucije nedovoljno snalaze u saradnji (međusobnom dostavljanju podataka), što rezultira različitim nedoumicama. Posebno treba obratiti pažnju na slučajeve kada se izriču hitne mere. Dešava se da su obostrano izrečene, a iz dokumentacije se vidi da su kopirane iz rešenja žrtve u rešenje nasilnika, bez ispitivanja i obrazlaganja okolnosti zbog kojih je ženi izrečena hitna mera.

Daliborka Vojvodić Tomović: Statistika ukazuje na poboljšan rad nadležnih službi i informisanost, a ne na povećanje stope nasilja u porodici. Svest građanki je povećana, pa češće prijavljuju nasilje. Češće ga prijavljuju u manjim sredinama koje gravitiraju ka gradu, nego u samom gradu. Povećan je broj prijava trećih lica i institucija (ne samo primarnih i sekundarnih žrtava). U 75,3% slučaja žrtve su žene starosne dobi od 31 do 40 godina. Ako su deca svedoci nasilja, u krivičnoj prijavi nemaju status žrtve. U 90% slučajeva nasilje u porodici je partnersko nasilje. Primenu Zakona unapredilo bi donošenje uputstava za njegovu primenu od strane institucija, kako bi se ujednačile različite prakse.

Ivana Perić: Ženama je potrebno pravno zastupanje, a obezbeđivanje sistemske i kontinuirane podrške je primarni problem. Ove godine na 6 dana ubijena je po 1 žena, što ukazuje da Zakon nije razradio sistem podrške ženama. Problem u praksi je i pogrešna procena, na osnovu koje se bazira podrška, što može doneti više štete nego koristi. Neretko se konstatuju oslabljene roditeljske kompetencije kod žena, što je očekivana posledica nasilja, a nasilnicima to ide u korist. Zbog neadekvatnog načina pružanja podrške žene neretko odustaju i vraćaju se u krug nasilja. Takođe su (kontra) optuživane i viđaju se sa nasilnicima u toku postupaka (što je sekundarna viktimizacija). U postupcima se strogo poziva  na ono što je žena rekla, npr: poriče nasilje, ali se ne razmatra kontekst u kome to govori, niti zbog čega. Profesionalci moraju da znaju da procene pokazatelje i da znaju kako da osnaže ženu, umesto da impliciraju da je izazvala ili doprinela nasilju. Žena mora da dokazuje da je ona žrtva nasilja, odnosno traume, što je apsurdno.

 

Share this post