Organizacija …IZ KRUGA – VOJVODINA je 5. novembra 2018. godine u Evropskoj komisiji u Briselu učestvovala u predstavljanju istraživanja o analizi postojećih pristupa nasilju nad ženama u šest zemalja Zapadnog Balkana i u Turskoj. Rezultati i preporuke istraživanja predstavljeni su predstavnicama i predstavnicima Evropske komisije i Saveta Evrope, kao i delegacijama Evropske unije u Albaniji, Bosni i Hercegovini, Makedoniji, Srbiji i Turskoj.
Istraživanje „Hiljadu načina da rešimo naše probleme – analiza postojećih pristupa nasilju nad ženama iz marginalizovanih grupa na Zapadnom Balkanu i Turskoj” sprovela je britanska feministička organizacija Imkan /Imkaan/ u okviru programa Agencije UN za rodnu ravnopravnost i osnaživanje žena (UN Women) usmerenog ka zaustavljanju diskriminacije i nasilja nad ženama „Primena normi, promena svesti”. Ovaj program, podržan od strane Evropske unije, posebnu pažnju posvećuje iskustvima žena i devojčica iz višestruko marginalizovanih grupa, poput žena s invaliditetom, žena iz manjinskih etničkih zajednica, žena koje žive na selu, itd.
Moderatorka prezentacije pod nazivom „Intersekcionalni pristupi zaustavljanju rodno zasnovane diskriminacije i nasilja nad ženama” bila je Genoveva Ruiz Kalavera /Genoveva Ruiz Calavera/, direktorka za Zapadni Balkan u okviru Direktorata Evropske komisije za proširenje i pretpristupne pregovore, koja je u svom uvodnom izlaganju istakla da su načela nediskriminacije i jednakih mogućnosti koje ovaj izveštaj zagovara temelj na kom počivaju ljudska prava. Svaka sadašnja članica Evropske unije, kao i zemlje koje teže ka tome da joj se pridruže, moraju da učine sve što je u njihovoj moći da poštovanje i stvaranje mogućnosti za ostvarivanje i zaštitu ljudskih prava postanu životna relanost svih građana i građanki, uključujući i žene iz višestruko magrinalizovanih grupa. Posle izlaganje Kalavere, u uvodnom delu govorila je Jolanda Iriarte /Yolanda Iriarte/ iz regionalne kancelarije UN Women za Zapadni Balkan i Tursku. Bez relevantnog, rodno osetljivog uvida u životne realnosti margnializovanih žena, dokumentovanja njihovih iskustava i edukovanja najšire javnosti o njihovom položaju i izazovima sa kojima se suočavaju, zalaganje za sistemsko unapređivanje položaja žena iz višestruko marginalizovanih društvenih grupa na najvišim nivoima, čemu i ova prezentacija teži, biće i dalje teško ostvarivo, istakla je Iriarte.
Marai Larasi, direktorka organizacije Imkaan, govorila je o značaju prikupljanja iskustava žena iz višestruko margilnalizovanih grupa koje su preživele rodno zasnovano nasilje budući da se o njihovom životu malo zna i govori. Samim tim i njihova društvena marginalizacija ostaje nezabeležena, bez odgovarajućih svedočanstava i dokaza, kao da se nikada nije dogodila, niti će je ikada ponovo biti. Zbog toga su informacije i podaci o pružanju odgovarajućih, specijalizovanih usluga podrške ženama iz marginalizovanih grupa u izveštaju „Hiljadu načina da rešimo naše probleme – analiza postojećih pristupa nasilju nad ženama iz marginalizovanih grupa na Zapadnom Balkanu i Turskoj” prikupljani u skladu sa načelima intersekcionalnosti. Uz rod(nost), ovo načelo uzima u obzir i druge odlike identiteta žena pogođenih rodno zasnovanim nasiljem (poput etničke pripadnosti i rase, invaliditeta, seksualne orijentacije i slično), ali i dominantne društvene tokove, kao faktore koji doprinose višestrukoj marginalizaciji žena. Prezentaciju rezultata o ključnim izazovima i preporukama istraživanja održala je Neha Kagal, jedna od istraživačica iz organizacije Imkan. Ilustrativne primere iz prakse koji potkrepljuju nalaze istraživanja navele su predstavnice organizacija iz Albanije, Bosne i Hercegovine, Makedonije, Srbije i sa Kosova koje se bave pravima i prevencijom rodno zasnovanog nasilja nad Romkinjama i ženama iz drugih manjinskih etničkih zajednica, ženama s invaliditetom i ženama koje žive u seoskim sredinama.
Informacije, podaci i iskustva u izveštaju „Hiljadu načina da rešimo naše probleme – analiza postojećih pristupa nasilju nad ženama iz marginalizovanih grupa na Zapadnom Balkanu i Turskoj” prikupljeni su od ukupno 42 organizacije na Zapadnom Balkanu i u Turskoj. Sve ove organizacije pružaju specijalizovane usluge koje marginalizovanim ženama nisu dostupne u okviru postojećih institucionalnih mehanizama podrške ženama koje su preživele rodno zasnovano nasilje. Iskustva ovih organizacija svedoče o neprilagođenosti postojećih opštih usluga potrebama žena iz marginalizovanih grupa, kao i o preprekama sa kojima se suočavaju specijalizovane organizacije koje ovim ženama pružaju odgovarajuće usluge i podršku u njihovim lokalnim zajednicama, a koje su često manje poznate široj javnosti.
Kao glavni izazovi u radu ovih organizacija identifikovani su nedostupnost propisanih usluga namenjenih ženama koje su preživele nasilje, sistemsku diskriminaciju, nenamensku reaspodelu sredstava za podršku višestruko marginalizovanim ženama, ali i suštinsko nerazumevanja potrebe intersekcionalnog pristupa fenomenu nasilja nad ženama. Primerima iz svakodnevice njihovih organizacija pomenute izazove prisutnima su dočarale Indira Bajramović iz organizacije Bolja budućnost iz Tuzle, Manjola Veizi iz Centra za prava Romkinja iz Tirane, Antigona Aljilji iz udruženja Ženski forum iz Tetova i Ankica Dragin iz novosadske Organizacije za podršku ženama s invaliditetom …IZ KRUGA – VOJVODINA.
Organizacija …IZ KRUGA – VOJVODINA predstavila je rezultate istraživanja koji pokazuju da su usluge namenjene ženama sa iskustvom rodno zasnovanog nasilja arhitektonski i informaciono nedostupne ženama s invaliditetom. Ovakvo stanje, osim što odražava suštinsko nerazumevanje položaja žena s invaliditetom u kontekstu rodno zasnovanog nasilja, ukazuje na to da postoji još puno prostora za unapređenje postojećih usluga, ali i odnosa nadležnih institucija prema propisanim obavezama koje se odnose na potrebe, položaj i prava žena s invaliditetom.
Od ukupno 54 preporuke u izveštaju „Hiljadu načina da rešimo naše probleme – analiza postojećih pristupa nasilju nad ženama iz marginalizovanih grupa na Zapadnom Balkanu i Turskoj” kao ključne su izdvojene one koje se odnose na potrebu sveobuhvatnijeg razumevanja fenomena rodno zasnovanog nasilja nad ženama i devojčicama kao kombinacije nejednakog položaja žena i muškaraca u društvu, ali i njihove pripadnosti pojedinim marginalizovanim grupama. Uz potrebu da se višestruko marginalizovanim ženama u svakom pogledu (fizičkom, infrastrukturnom, komunikacijskom i profesionalnom) obezbedi veća dostupnost usluga za žene koje su preživele rodno zasnovano nasilje, potrebno je stvoriti uslove za to da sredstva namenjena radu specijalizovanih organizacija koje ovim ženama pružaju usluge u lokalnim zajednicama odgovaraju potrebama višestruko marginalizovanih žena, ali i da ujedno podržavaju rad i razvoj samih organizacija. U predstojećem postupku licenciranja usluga organizacija koje pružaju usluge žanama sa iskustvom rodno zasnovanog nasilja potrebno je obezbediti i licenciranje specijalizovanih paketa usluga namenjenih ženama iz višestruko marginalizovanih grupa.
Ankica Dragin
