Povodom Međunarodnog dana osoba s invaliditetom Organizacija za podršku ženama sa invaliditetom ...IZ KRUGA – VOJVODINA iz Novog Sada organizuje vebinar na temu Nasilje nad ženama s invaliditetom i kovid.
Žene s invaliditetom u proseku su 2 do 5 puta izloženije riziku od nasilja u odnosu na druge žene. Tokom svog životnog veka doživljavaju različite oblike rodno zasnovanog nasilja: od ismevanja i grubih šala, kritikovanja i podrivanja odluka i mišljenja, vređanja i pretnji, preko zanemarivanja potreba, ekonomskog nasilja, uskraćivanja pomagala, kontrole i izolacije, do fizičkog i seksualnog nasilja. Žene kojima je potrebna svakodnevna asistencija izložene su specifičnim oblicima nasilja kao što su vezivanje, seksualno zlostavljanje tokom obavljanja lične higijene, uklanjanje ili kontrola komunikacijskih sredstava, nasilje tokom tretmana, preterana upotreba lekova ili uskraćivanje lekova. Nasilje doživljavaju od strane članova primarne porodice, bračnih i vanbračnih partnera, prijatelja, poznanika, kolega na poslu, poslodavaca i zaposlenih u institucijama, od osoba na čiju podršku se oslanjaju u svakodnevnom funkcionisanju, što im znatno otežava izlazak iz nasilja.
Podaci pokazuju da je od pojave kovida-19, naročito u periodu restriktivnih mera karantina, nasilje prema ženama pojačano. Iako ne znamo u kom procentu žene s invaliditetom trpe nasilje tokom pandemije, evidentno je da se sa nasiljem suočavaju, ali ga u manjoj meri prijavljuju. Manjak prijava rezultat je barijera koje su postojale i pre pandemije, kao što su nedostatak pristupačnih informacija, normalizacija nasilja u društvu, nepristupačne službe podrške i mehanizmi prijavljivanja, kao sveopšti nedostatak pristupačnih usluga za osobe s invaliditetom. Ako instutucije imaju rampe na ulazima, neretko se dešava da su postavljene pod velikim nagibom, što ih čini neupotrebljivim za korisnike kolica, ili je samo ulaz u instituciju pristupačan, dok unutrašnji prostor ostaje neprilagođen (bez rukohvata, liftova, taktilnih staza, signalnih stepenica i slično). Mentalne barijere zaposlenih profesionalaca, stigmatizacija invalidnosti i nedostatak pristupačnih komunikacija dodatno usložnjavaju poziciju žena s invaliditetom i mogućnost da ostvare podršku koja im je potrebna.
U periodu pandemije i karantina, pozicija žena s invaliditetom koje žive u nasilju posebno je rizična, jer su celodnevno izložene nasilnim partnerima ili članovima porodice, ugroženo je njihovo pravo na privatnost, a samim tim i mogućnosti komunikacije. Trend izmeštanja socijalnih zbivanja iz realnog u virtualni prostor ujedno povećava rizik od digitalnog nasilja. Žene koje žive u rezidencijalnim ustanovama su nevidljive među nevidljivima, o njima niko i ne govori. Pandemija je svojevrstan katalizator nasilja, jasno i neosporno ispoljava ukorenjenu marginalizaciju i ceo spektar izazova s kojima se žene s invaliditetom svakodnevno suočavaju. Restriktivne mere, izolacija i socijalna distanca, koje većinskom stanovništvu nedvosmisleno ukazuju na doba krize, u životima žena s invaliditetom predstavljaju opšta mesta i u redovnim okolnostima.
